Pitam psihijatra (kojem me zbog lude štitnjače poslala endokrinologica) zašto se prijateljstva samo tak raspadnu posle 30, 40 godina, peder (čovek je gej, za mene je peder) veli ne znam, nisam tolko star (koji si klinac studiral?) da bi znal odgovoriti.

Uvali mi neke lekove, ne želim uzimati niš osim apaurina kad mi srce oće iskorčit, i to nije svakodnevno.

Zovem prijatelja s kojim sam prošla sito i rešeto, velim čuj znaš kakav nam je stan, pokušavam uljudit kuhinju, tam di spava na pomoćom ležaju mali (27 let), jel bi ga ti htel primit u svom dvosobnom stanu samo za prenoćit, od tebe bu na posel i došel bi opet prenoćit, oko 10 navečer, sam si doma - da ne diše te otrovne pare, 2 noći.

Da koji mi je kurac, jesam ja normalna, da kaj bu on njemu smetal, da mu ne pada na pamet, nek spava na cesti.

Trik pitanje: 47 godina prijateljstva je otišlo u kaj?

Oznake: prijateljstvo