Sanja dela šarene, ukrašene sapune u obliku mafina, torte, zvjezdica, a sve miriši ko pravi kolači, da poludiš, deca su mi doma rekla nek to mičem sa stola jer da buju sapune pojeli. Pa dela sapune na štapiću da zgledaju ko mikić lilihip lizaljke sladoled, dela i one male zvezdice za kupku, ono ko bombice pa imaš, čini ti se, na kraju u kadi šampanjac. Radi i kuharice za recepte, ženske ponorile za tim, pa ukrasne daskice, kutijice, bla bla, ma to se mora videti (Sanja Trusk – FB). To se rasprodalo dok veliš - bilo kaj.


Dofural lik iz Varaždina, po narudžbi, modle za torte, plastične čaše za vino, šampanjac, ma sto čuda neviđenih, sve za sapune, to fakat moraš imat talenta koristit za sapun. Idem s njom, nemrem više bez prekida 8 ćuki trpit ovu atmosferu na poslu…


Lik nam istovari kutiju tak, metar na 80 cm , punu plastičnih formata i sad to treba nositi. Ima toga, nije baš ni lagano, a i nespretno je. Da kak bumo sad pita Sančo. Reko Sanja: svaka s jedne strane, presavineš karton, furaš – oduševila se. (Niko mi ne vjeruje kaj sam sve morala znati u životu). No dobro, ušla je u prvi dućan tam visavis kina Balkan - pardon Europa, ak je to opće još kino, i mlada slatka nasmijana bucika visine tak metar 85 pogleda kolko toga ima, uvali nam vrećice. I kutiju zeme u dućan, da joj baš takva treba (moš mislit). To nema nigdi.
Onda smo usput otišle na plac i pokupovale svaka po 5 kila voćkih, povrćkih bitno - ponešto češnjaka protiv uroka i obžderale se na Trgu kobasicom u kruhu. Kolko ta žena može pojesti, to nije normalno.

I sad - Furamo prek Petrinjske a ne prek Zrinjca; kao da nas niko ne vidi, al svi tam hodaju da ih se ne vidi, tak da je pol firme bilo u Petrinjskoj, i svi su sve vidli i tak.


I sretnemo jednu, joj kaj tolko nosite, aha, modli za sapune, javi kad bu ta nova runda. Da dobro.


Za pol sata evo Đurđe iz fotokopiraone: Dobar dan, usput sam (nema šanse da je usput, to ko da ja sa Zrinjca putujem u Novi Zagreb prek Pušče Bistre).


I tak Đurđa došla jelte ko usput i pita da kaj je to Sanja kupila.


Sanja zine, gleda, veli ko u šali – a zakaj te zanima, uostalom to je tajna.


Đurđa zaurla: KAJ SI KUPILA!!!! (facu nemrem opisati, i bolje)


Sanja, brzopotezna Sanja ne kuži, ja ko nikad skoncentrirana na jedan meni jako važan e-mail, ne pratim baš, Vesna raširila oči i ne vjeruje kaj vidi i čuje.


Sanja: Same fine stvari, al velim – tajna!


Đurđa se – nakon što ga je našla, nakostrešeno drži za struk, kak se veli, ustobočila se, šta li, ko mama koja bu vikala na dete i zdere se: NE, NE, TAK SE NEBUMO RAZGOVARALI!!!
Ja srećom još na onom e-mailu, posle sam povezala kad su uglas ponavljale ove dve skupa celi ugodni doživljaj.


Sanja odgovori da je kupila modle za sapune…


Zadovoljna odgovorom, a nekaj mora reći - Đurđa se počne žaliti kak ju boliju mišići od uzimanja ljekova za visoki kolesterol, ja opet velim po 23435.d002433l-i put dobri domaći jeftini recept, ona to popljuje i ode.


Za 15 minuta zovu iz drugih odjela jedna za drugom: Čuj, Sanja, a kaj to imaš u vrećicama od Mocarta (Amadeus, da, to je onaj dućan), bilo bi lepo da si to stavila na oglasnu ploču da buju ljudi informirani!!!!! Kak se to ponašaš!!!! Si ti normalna!!!!?? Zove Lela, pa Valentina, pa Suzana jedna, pa druga, Elida, Vera, urliču u telefon, pucaju od smeha, a slova ispadaju iz slušalice.

Sanja – moja Sanja, gleda i nemre progovoriti.


Reko' - a kae!?!?


Veli – Đurđa je misla da ja radim još u tom odjelu i prošla je sve sobe, i na kraju završila kod naše šefike (šefice, op.aut.) da gdi ja radim jer da me nekaj mora pitati.


Sanja, ma zabole te (baš neću reći kaj!) pa viš da je žena radoznala, pa to je lepa osobina…

E koji nivo, dokle ide kombinacija zlobe-radoznalosti-nekulture-nekolegijalnosti (zašto je u krajnjoj liniji šefica morala znati da smo ostale malo duže vani, kad smo joj prošle ispod prozora i nije nas vidla?). Babe!

Pitam se - kaj sad ona ima od toga, bi li mirno spavala da nije saznala da je luda Sanja kupila plastične modle za sapun delat, kome tu fali vijuga?