Čujem danas izraz bičve i setim se ovog:
Ima tome već 5 godina:

Iva: Seka, idi naruči nan kafe, iden kupiti dici čagod za izist, ti si škrtica purgerska, ajde, jube, saću ja, aj ti naruči.

Odem u birtiju blizu SUVAG-a:
Vidi me konobar, lovi se za glavu, pita – ajme kaj bu s vama došla i ona kaj puno.... hm... Tak mi je svejedno, smjena mi je gotova – videl mi je po licu da – da, i ona bu došla. - Joj dajte, naručite, ubil bu me kolega kaj dolazi u smjenu, gospođo, molim vas, ak može.

- No mladi gospon smirite se, bum ju ja probala obuzdati (niš ne obeČavam) ajde, dve kave s hladnim mlekom, fala, je, bum odma i platila...

Donese on i zbriše, fura ambalažu van. Na vratima se točno kresne o Ivu.: A ona: A gospe ti materine, oli ne vidiš da ulazi jedna fina žemskinja, pederu! Ajde ti kurbo stara (ja), di mi je kafe, evo sriće ti, oli tvoj mali voli ovo (pokazuje nešto kaj je nakupovala, pol dućana, kaj bu mali jel tjedan dana, ona uvijek zna muževu lovu potrošit), aaa, luđakinjo, posli ću ti malomu kupit i picu ako treba, ti si jena škrtica, e, a ja tvoga maloga volim, mi ti se jako volimo, samo je puno mlad, fini dečko, oli su ti ga zaminili u bolnici, ni ni natebe ni na onog tvog bivšeg pavijana, ne plača ništa za dicu, a, oli pavijana čagod vidiš, an, ništa, ma stara moja, ko ga jebe. AJMEEEEEE, KONOBAR, MA MUKU TI ISUKRSTOVU KOJI JE OVO KURAC!?

Ja pod stolom, velim, eee, ženo, kaj ti je?!

Ona prezrivo žličicom premeće kavu, urla: Ma ća mi govoriš – KAJ MI JE! Ma jebeni purger, ma ća si mi ovo donija oli je ovo kafe, ovo je neka tekućina razumiš ma ća je ovo, oli si u tome bičve opra?!! Ti ovo popi ako smiješ, ja ću ti platiti a ti mi fino složi jednu kafe da popijen ka čovik, a tebe Seka jebem u blesavu glavu ti ni kafe ne znaš naručit.

No sad kaj mi je sve izdijelila, ajde, nego kaj su to bičve – mislim ak su gaće, u Primorju kak gdi veliju mutande i to, al ne znaš, i onda gaće baš, mogu biti zmazane svakakve, fuj, ne znam.

Čuj, a kaj su ti to bičve, pitam kad sam skupila snage.

A da bičve – a to su ti – a bičve, a oli ti to mene jebeš! To ti je ona voda koju si mi podmetnula ka kafe, jebem te blesavu, oli ti isto to piješ, a kurbe ti gospe, a ti nisi normalna!

- Gle možda je malo više mleka, al dobra je kava.

- Kurca je dobra!!!! Kafe mi napravi, viče konobaru, oli si otiša u Indoneziju po kavu, ajme gospe sinjska, ni kafe ne moreš dobit. Smjena veliš, zaboli me pička, oće ta kafa?

Došla kava, ne znam kak se kuha kava na automatu i koja je razlika, al no dobro. Popile, ona platila tu novu, mada se konobar izjasnio da je plaćeno i da ovo ide na račun kuće; ostavila tringelta, a oba konobara oznojena, ja ih gledam sažaljivo, ovaj opet nosi ambalažu van. Iva otišla na WC, konobar prolazi, ja se ispričavam a on:

Veli mi - ma niste vi krivi, al ona je tak neugodna, uvek galami. Čuj, dečko, pitam, a kaj su to bičve, jel znaš. Ma veli sve već znam, to su čarape, teta, recite vi - a jelda nije tak strašna kava? Joj dajte odite s njom drugiput u birtiju prekputa (valjda u Tvornicu), ja bum vas s kavom častil kad bute došli s detetom, samo bez nje.

Nije se dala. Al ja više nisam išla na kavu, kao žuri mi se, a i nešto što sam uopće uspjela reći – je jako krivo shvatila i sad više ne kontaktiramo. Uz sve bila mi je draga, mada sam dnevnu dozu sna morala produžiti za pol sata, da se saberem od silnog vikanja, napora... Uglavnom sad znam kaj su bičve. Nemreš sve saznati na lagani način.