Danas je jedan pas krenuo na posao. Ili se tako činilo.
A danas je puno ljudi krenulo na posao i činilo im se da su psi. Da rade samo za kost i to ne masnu.

Jedan cucek je uredno za nekim došetal na stanicu trambaja i ušel u trambaj broj šest. Danas, vjutro okolo 5 do sedam. (Pazi kako sedaš.)
Imal je ogrlicu, bil je čisti, kolko se kužim u cucke, bil je malo star, tak moje godište preračunato u pseće. Ili obrnuto.
Valjda zato tak i suosjećam, ili mi se čini jer se osjećam ko pas?

Samo - pesa niko nije vređal, nije mu recimo suha zločesta šefica Renata na poslu rekla, ko meni, da imam oduran trbuh (Renata misli da ja doma nemam ni vagu ni špigl, a sve zato kaj sa svojom decom i primanjima draaaastično manjim od njenih i njenog muža, preživljavam bez njarkanja i ceketanja poput nje, batecucak, tak te ni pas ne bi ponizil).

I valjda zato kužim cucka jer bu cucku neko dobacil nekaj za jesti. A kao se sve nema, najel bu se i od friško odbačenih friških peciva, uredno pobacanih po pločniku.

Pa je taj pes, marke labrador, dobil i dušebrižnicu. Ko se i kak brine za zgubljenog čoveka u ovoj zemlji, zna se. Alzo daklem, žena s kraja one nove šestice kaj se fort kvari ali ima klimu, je došla skroz do vozača, pokucala z dugim noktom po staklu, ne ni po cucku/čoveku ni šoferu/cucku, i rekla: Čujte, imate za putnika jednog kvalitetnog pesa (i mnogo nekvalitetnih putnika koji se švercaju i smrde na znoj) prosim vas, javite negdi u centralu (koju centralu, onu koja mi je objasnila da u Zagrebu ne postoji Savski Gaj Knjižnica Gracka?) da imate pesa u vozilu, nek neko reagira, on se zgleda zgubil, nek ga neko udomi zabogamiloga, nek bu sretan siromak. Kak človeka.

Je tak i mi ljudi psi koji idemo na posel i taman zaradimo za pseću hranu. Samo kaj za istu lovu kupimo klopu deci, hranu za ljude, ali zato lajemo ko psi da ta deca preveč jedu i da kaj sad još i čokoladu očeju?! Kaj sam ono lajala?

Kad se vraćala dakle ta žena, lepa žena ni više mlada al feš baba kaj bi se reklo prije 50 godina, a i znam ju iz viđenja (ili iz parka za pse???) štela sam joj nešče lepega reči, al je tak pomahnitalo bežala nazaj da se nis usudila ni dihati, ne znam ja ko je tu pas a gdo človek, morti bi me po labrnji flisnula.

Sad molim fino ko je tu pas? Cucek je mam kužil da ga baba opanjkava i cinka vozaču i na idućoj stanici je vun zišel. S tim da je jedna nova putnica na dve (stare) noge na toj novoj stanici ušla u trambaj. A veće oči nemaju ni oni gladni siromačeki u Afriki, zujali su i ona i pes i samo zamenili mesta. Štela je nekaj nekoga pitati kad se konačno vlovila za štangu al nije znala jel treba lajati il govoriti – i – kome? batepas!

Onda je oslobođena straha jer je onaj na 4 noge zišel vun, jedna prožlabrala, možebitno i prolajala: blalbalblaljfdbljalf tak da cucki okele hodiju.

Htela sam joj reći: Jeste vidli gospođo, pasmater, znate kaj, ja mislim da je to zapravo bil kontrolor, samo zamaskirani.

Onda kak na lajanje niko ni reagiral a onda je ona nekaj režala sebi u bradu (dlakavu, tri dlake su se presijavale ti boga, kei prave pseče) i to i tak.

Onda su se svi psi ljudi ili ljudi psi psisisis pljujljudi i to sve se uskomešalo, nema veze kaj neko bazdi na znoj, luk od jutros vino od jučer i konjak od noćas i kajse nijeopral jedno 2 mjeseca, da kakvo je to stanje u državi, da je karta skupa i svi šverckomerc, da jadni pes, da ga treba zapraf ubiti da kakav je to način, da tu ima starih ljudi (ili starih pasa????) i sve u pseću mater i jeboti čovek kuju, da ne bi bilo pasmater, i onda sam ja opet vlovila onu svoju knjigu Umota Julijana iz nedavnog posta i mislim si:

Jesi pas il nisi, al si se švercal, a ja si šparam tih 8 kuna i kupila bum deci kilu grožđa, onaj stari kaj kod njega grožđe uvek kupujem, kaj je bez zubih (nema zube al ima kapicu) bumo se pospominjali o starim danima, bu mi rekel kak oooopće nisam debela, da sam taaaaman, a ja bum njemu rekla čujte gospon vi ste jedan tak fini pas (ne, ne pas, to sam se ufurala u pisanje) mislim tak gospon i to, a di ste vi bili kad sam ja imala 57 kila i 30 godina manje? Uvek na tu foru dobim dobre vage (ne svoje, to imam i utrostruko, voćkih!) i tak si sve mislim,...

Cucak se švercal, a niko ga niš ni pital ni ucenjival ni zajebaval. Ni – niš! Pa veliju – pseći život. I onda je izašel, da ne bi bilo koooo znaaa jelte kaaaaj..... Ni pas se neće više furati ZET-om!