Ubi concordia ibi victoria (nema veze ni sa čim al sad sam se i to setila)
Inače danas je značajan dan za hrvacku. Na današnji dan sam okinula na vozačkom prije tolko godina da me sram reći.

Krenula ja doktorima, kak je red i običaj s obzirom na godine. I hvatam modus vivendi et operandi za vreme kad (ako) dočekam penziju.
Čak plaćam dopunsko, a jer se neko u HZZO-u zajebo, jer mi plaća tolko ne pokriva. Zbiljam imam pravo na besplatno. Ali, plaćala sam dva mjeseca i odustala. A još da im dam 5 kuna za poštarinu! Ne dam! A opet sve papire dok skupiš, a da ti je dopunsko besplatno, ne da mi se. Lakše biti zdrav.

E ovak: Obiteljska dr. (kak se zove liječnik koji nema obitelj na brigi nego samce, rastavljene, samohrane???) me poslala na pretrage za srce. A reko pa ja sam tak srdačna osoba, kad se radi o deci i srčana sam, a kaj sam u duši pizda, to bi valjda trebal ginekolog, no dobro. Doktorica nema baš tolko! smisla za humor i odo ja na pregled srca: Prešla X doktora, EKG i krvna slika i to, i sad jedan doktor tamo veli - ajmo, trčite po traki. I tračim ja, sestra cvika - gleda kak crvenim, obavještava ga o tlaku, podiže ton, veli joj već joj je 200 - e, a osećam se ko pas od Cezara Millana, zaustave oni traku, pita dr. kak se osećam. Reko boliju me noge. Doktor se krevelji. A tlak, pita. Reko pa tlak je valjda sestra merila. Osjećam mržnju u zraku. Pušite? Pušim. Kolko? Kolko imam. Isuse bože, zakaj mi ne vjeruju. Kaj pušite? A kak kaj pušim: Cigarete. Veli koje? Reko kaj dohvatim (mislim sad bumo morala znati ko Stošu proizvodi), veli nemojte pušiti. Opet ja nemrem šutit, reko glečte, manje bu me uništile cigarete nego silne fore kaj pušim svaki dan. Veli doktor: skinite kile, gospođo, imate 40 kila viška. Kak je samo pogodil, nisam mu niš rekla. Hm.
Tu dobim rezultat i uputu za daljnji pregled i izgon iz sobe. Treći, opet muški, me niš nije pital, ali mi je tak stručno otkopčal grudnjak (odostrag, a gleda me u facu) i obesil ga na afinger, da sam se čist zainteresirala. Onda mi je, polegnutoj na onaj grozni bolnički krevet, ničim izazvan bijesno govoril o nepravilnostima u hrvackom jeziku, a sve promatrajući moje usaljeno srce na uzv-u, ljuti čovjeka da kak svi veliju: definitivno sam odlučil da definitivno odem u grad i definitivno si kupim nove šuze. Veli, gdi je naš hrvacki jezik, da je jednom rečeno – definitivno, sasvim dovoljno za cijelu rečenicu.

Eto, odeš na UZV srca, i dobiješ besplatno poduku iz hrvatskog jezika!

Velim: gospon doktor nemojte se uzrujavati, bu vam srčeko otkazalo.
Veli ne bude, al gledajte, kako je to kad veliju: OK, dobro, dobro, ajde, dogovoreno, dobro, OK.
Rekoh: gospon doktor, a kaj kad se veli idem s frendicom u šoping mesto – idem s prijateljicom u kupovinu??....
Ne, veli on, nikako to ne može, čujte i ti dalmoši, mislim meni su svi oni dragi, al ne može se reći – ajmo reć. Ili nekud ajmo, ili – recimo. Oni se dogovaraju da nešto kažu, pa onda da tek izgovore! Ajmo reć, hm! Ja baš neću reći! (pritišče mi neku napravu ispod cice, leve)
Smirujem ga, velim pa to je šatra.
Ne može biti, razumijete, OK-dobro i ne može biti - ajmo reć, pa ja baš vidite gospođo, neću reći! Kaj ste ono rekli gospođo?
Ja njemu: Rekla sam da je budala izvorno turska riječ i znači – budala. (Okreće mi tjelesinu, stiska me ko za kaznu, lovi srce negdje, aparat se javlja kaj da točiš gemište.)
On meni: Ne, ja vas gospođo uvjeravam, da se ne može reći OK-dobro. To ne ide skupa.
Ja njemu: Točno. A ne zna se niti je li ok skraćenica od All Kright, (serem, negdi sam to čitala) ili kaj, pa ako se all čita ol, i to, ne.

Doktor dalje: Gledajte, gospođo, mene to tak srdi ujutro da bi si odma konjak popil (miče mi levu cicu malo gore pa udesno tak nezainteresirano da me sve sram, joj veli, ovo samo smeta, reko nemate pojma kak tak velke smetaju!), veli da i to s konjakom, a to vam je dobro za krvotok, znate, i onda dođem na posel i ja bi i nekaj od sestre, a ona meni samo kavu da! Al kad mi ne daju niš drugo, kavicu si popijem. Al to vam mene jako srdi, znate, to OK, dobro! Dakle, gospođo, srce vam je usaljeno, imate proširenje pretklijetke uzrokovano visokim tlakom i skuplja vam se voda oko srca, dakle niš naročito, krepali su mlađi i mršaviji od vas s manje srčanih problema, niš, sve pet, tam vam je papir, obrišite se.

Znate gospođo: (ja se oblačim a on traži slova po tipkovnici): Glečte: Čujte: Znate: Mrzim kad mi dođe pacijent i veli: Imam asistole. Nemre imat asistole, jer je “a” negacija, a ak imaš asistole onda si gore na Mirogoju, znate, to i, i taj - OK-dobro, to vam nikak nede, ste se obrisali? Meni niš ne smeta kaj imate par kila više, to je lepo, znate, meni to opće ne smeta, ali ovo kad neko veli - “OK, dobro” to mi smeta, i još ja dolazim s tramvajem i busom, nikad nisam htio voziti do posla, naživciraju me (pazi, ne – nanerviraju!) kako voze, strašno.

Gledajte gospođo, ja dolazim u pol 7 da u 7 budem svjež za pacijente, volim na poslu popit kavu na miru, kad već nije kak sam vam rekel. I onda sedim do 7.15 i ne radim niš, i počne mi se spavati, razumijete? Nema posla celih 15 minuta, a dela se od 7 sati! A poslije ne stignem ni nekakvu pauzu napraviti, ni na WC otići. Svi navale! Evo ja sam prozvao vas, a sestra usput upada u sobu ko cunami i nosi mi nove papire za 10 pacijenata. Pa mi još veli – izvolite. Da mi je donesla kavu pa da je rekla – izvolite, nego to ja tu gubim 15 minuta bez veze, ja ću sutra doći u pol 8 (sestra prisutna, nosi na rukama novih 10 pacijenata, opće ali opće ga ne doživljava).

Doktor: Doviđenja gospođo, velim vam, nikak mi se to ne dopada, to OK-dobro!...
Ja doktoru: Doviđenja gospon doktor... Bilo je zanimljivo.
On: Je, je, bute vi opet došli.
Pa proziva: Ajmo, Kordijalović, Srđan Kordijalović!

Vidi se, čovjek školovan, zna hrvacki.

Medice, cura te ipsum.