...Sam's Diary...
29.10.2007., ponedjeljak
Forgetable creature a.k.a. JA!
Probudila sam se. Nikoga nije bilo u spavaonici. *Čudno, nema nikoga.* pomislila sam. *Obuci se i siđi dolje, u društvenu* čula sam Luise u mislima. *aha...* zbunjeno sam odvratila. Obukla sam se i potrčala u društvenu. Bio je mrkli mrak. Odjednom su se upalila svjetla i svi koje znam su izašli iza kaučeva i fotelja i zaderali se: SRETAN ROĐENDAN!!!!!!!!!!!!!! Izgledala sam šokirano.
***** Nakon što su mi predali poklone i nakon što sam se oporavila od šoka što sam stvarno ZABORAVILA SVOJ ROĐENDAN, shvatila sam da nedostaju dvije osobe. Nije bilo Ramone i Kim. Luise me odvukla na stranu, kao da zna o čemu razmišljam i tiho rekla ''Ovaj, Ramona i... Ramona i Kim su... nestale.'' ''Ne,'' ostala sam bez zraka. Sjetila sam se sna! Sjetila sam se da sam opet hodala onom šumom i da sam vidjela Ramonu i Kim kako odlaze iza Elle za nekime kome nisam mogla vidjeti lice. Probudila sam se, a nakon onog iznenađenja za rođendan sam totalno zaboravila na san. Ispričala sam sve Luise, dok je ona slegnula ramenima. ***** Na satu preobrazbe. Nije bilo Eddija. Nigdje. Ja sam sjedila sa May i pričale smo, pretvarajući šalice u balone punjene helijem, koje smo onda dodavale Alex i Samuele. Alex je udahnula malo helija i nešto tiho promrmljala, na što smo se svi počeli smijati. Ja sam upravo udahnula da i ja probam, kad je prof. McGonagall rekla da ćemo završiti u kazni ako ne prestanemo. ''Oprostite profesorice,'' proizvela sam tanušnim glasićem, zbog helija. Svi su se počeli trgati a profesorica mi je oduzela balon. ***** Hodala sam hodnicima tražeći Eddija. Netko mi je zaklopio oči. Odvukao me sa strane u neku učionicu. ''Sretan rođendan,'' šapnuo mi je na uho. Bacila sam mu se u zagrljaj. ''Imam nešto za tebe,'' nastavio je smiješeći mi se. Pokazao je na neku klupu. Na njoj je stajalo... pa... Nešto malo, crveno sa nekoliko bodlja na leđima. Preslatko stvorenje koje mi se smiješilo. Stvarno, smiješilo mi se. Otvorilo je usta, puhnulo i pojavila se... VATRA! ''Eddie,'' vrisnula sam. ''TO...ZMAJ... JA...'' ''Smatrat ću to kao hvala,'' nastavio je. ''On je... PRESLADAK! Ali nemogu ga sakriti.'' rekla sam tužno. ''Možeš. On je djelomičan metamorfomagus koji će znati kada ti neželiš da ga netko ne vidi. Tada će se pretvoriti u prsten. Izgledat će kao srebrni prsten sa rubinom.'' Poželjela sam da zmaja nitko ne vidi i u sljedećem trenutku na prstu mi se stvorio prsten. ''Nevjerojatno! Hvala!'' uzviknula sam. ''Nema na čemu, ali sad moramo na sat,'' povukao me kroz vrata i otišli smo na sat. ***** ''Evo ona cura koju Eddie vara samnom,'' čula sam iza sebe. Hodala sam hodnikom. ''Ovaj, oprosti?'' upitala sam. Neka cura je stajala ispred mene i podrugljivo mi se smješila. ''Šalim se.'' rekla je ''Mislim, jedan poljubac ne znači ništa,'' odvratila je a iza nje sam vidjela Eddija koji je izgledao šokirano. Prišla sam mu. ''Jel to istina?'' pitala sam odlučno. ''Gle, to je... Nisam...'' ''Samo me to zanimalo,'' potrčala sam hodnikom, a on me je pokušao zaustaviti. ''Stani!'' vikao je. ''Pusti me na miru,'' uzviknula sam. Odjednom sam utrčala u jednu učionicu i počela padati kroz neki tobogan. Nisam ništa vidjela... P.S. nisam stigla obavjestiti za post, pa ko se sjeti, super... |
13.10.2007., subota
Gdje je Ella?
Nakon pada vaze, prof. Snape i Dumbledore su nas vidjeli. ''A što vi tu radite?'' upitao je Dumbledore. ''Sam vam treba nešto ispričati,'' Ramona me gurnula prema njemu. Pogledao me preko naočala. Počeo je hodati. Krenula sam za njim. Ušli smo u neku sobu. ''Sjednite,'' rekao je. Sjela sam u neku staru sofu. ''Što mi to trebate ispričati?'' upitao me. Pogledala sam u pod, pa zatim u njega i počela pričati. Prepričala sam mu cijeli san. ''Što je to bilo profesore?'' upitala sam ga. Zagledao se u zid iza mene. ''To bi mogli nazvati... mogli, jer nemamo točan naziv... predviđanje. Dakle vi ste djelomično vidjeli što se dogodilo Elli. Ali niste vidjeli kako je ona došla tamo, niti tko ju je doveo. Ako ju je netko doveo, to bi značilo da je sada tamo. Možda vi vidite budućnost. Nemogu ništa tvrditi sa sigurnošću. Ali hvala što ste mi rekli. Probat ću to više istražiti.'' ''Još nešto, profesore,'' nastavila sam. ''Ona vaza koja je pala... Ja sam... Ustvari, nekako poželjela da ona padne. Dali to znači...'' zagledao se u mene raširivši oči. Izgledao je iznenađeno. ''Mislite ovako?'' pitao je. Zagledao se u neki ukras na stolu i nakon nekoliko sekundi se počeo micati. Nisam mogla vjerovati. ''To su određene sposobnosti. Jako su rijetke. Obično se prenose u obitelji.'' ''Znači li to da ste vi meni u rodu?'' ''Mislim da je sada bilo dosta!'' rekao je i izašao se iz učionice. ''Ali profesore!'' usprotivila sam se. Ali iza njega je samo zalepršala njegova tamnoljubičasta pelerina. Pitala sam se dali bi i njega mogla svojim 'moćima' dovući natrag.
***** ''I onda je otišao?'' upitala me Luise. ''Da,'' odgovorila sam. Bili smo u društvenoj. Naslonila sam se na Eddija dok sam sve to pričala Ramoni, Luise i njemu. ''Čudno,'' rekla je. ''Znači ti sad misliš...'' ''Ja sad mislim da mi je Dumbledore nešto u rodu,'' nastavila sam Ramoninu započetu rečenicu. ''A ti stvarno možeš micati stvari?'' upitao me Eddie. ''Aha,'' zagledala sam se u neki papir na stolu i pomaknuo se. Zamislila sam ga kako se kreće i dolazi do Eddija. Leti je zrakom dok je u društvenoj vladala tišina. Netko ju je prekinuo. Otvor spavaonice se otvorio i ušla je neka cura. Zagledala se u papir i razgoračila oči. Brzo sam prekinula kontakt očima. Papir je pao. ''Ovaj... Ja... Sorry... Ja sam Bex. Ustvari Rebecca McOwen, ali ne podnosim to ime.'' ''Bok,'' tiho sam ju pozdravila. Nadala sam se da nije vidjela šta sam sad radila. Ali nade su mi potonule sljedeću sekundu. ''Ovaj, sorry što pitam, ali jesi ti sad... Upravljala tim papirom?'' pogledala me. Pogledala sam prema Luise i Ramoni. Lagano su mi odmahnule glavom, kao da mi žele reće da još nije vrijeme da joj kažem. *Možda poslije* čula sam Ramonu. Ok,'' odgovorila sam joj. ''A šta je to ok?'' pitala me Luise. ''Pa ovo što me Ramona pitala.'' zbunjeno sam odogovorila. *Ne mogu vjerovati* čula sam Ramonin glas. *zaboravila si da sa onima koje jako dobro poznaješ možeš razgovarati mislima?* *Ups, u Hogwartsu to nije uobičajeno, pa...* *Pih... nevjerojatno. Ali ovo je cool. Sad si i meni omogućila da razgovaram mislima. Tnx* *nema na čemu* rekla sam. Vratila sam se u razgovor. ''Ovaj, moram ići. Bok!'' pozdravila sam Bex, Luise, Eddija i Ramonu. ***** Sjela sam pokraj jezera i naslonila se na drvo. Uskoro sam zaspala. Hodala sam prema nekoj šumi. Opet magla. *Opet sanjam* pomislila sam. Ne! Ne želim to! Želim se probuditi! Ali nešto me tjeralo naprijed. Vidjela sam dvoje ljudi. Hodali su. Netko u crnoj kukuljici i djevojka svijetle kose. *Ella!* Potrčala sam za njima. ''Ella, čekaj!'' imala sam osjećaj da me ne čuje. Sve sam sporije trčala i oni su mi izmicali. Uskoro su nestali u magli. Opet sam pala na pod i probudila se. Bila sam u šumi. U šumi? DA... U Zabranjenoj šumi. Počela sam trčati. Prema tamo gdje sam mislila da je izlaz iz šume. DA! Našla sam ga. Svijetlost je dopirala između drveća. Izašla sam. Potrčala sam prema društvenoj. Tamo su svi još sjedili. ''Ja... Ja sam vidjela Ellu. U snu!'' zadihano sam im rekla. ''Bila je sa nekim u kukuljici,'' nastavila sam. Svi su počeli postavljati pitanja u isti glas. ''Nemojte ništa pitati. Molim vas. Neznam ništa više.'' rekla sam. Svi su zašutili. Poljubila sam Eddija i otišla spavati. U spavaonici je bila Bex. Čini se da je ona sad s nama. Čini se da sam izgledala uzrujano jer me ubrzo upitala što mi je. ''Ništa. Super sam,'' rekla sam. ''Kako onda izgledaš kad nisi...'' rekla je. '' Oprosti, samo... ja...'' Onda mi je bilo dosta. Sve sam joj ispričala. Od sna, do toga da mogu pokretati stvari. Nakon što me saslušala, ništa me nije pitala. ''Onda bi trebala ići na spavanje,'' rekla je. I jesam. ''Ovaj, Bex?'' rekla sam. ''Hvala ti, za... sve,'' samo je nešto promrmljala i onda sam otišla spavati. P.S. Recite mi ako sam nekoga zaboravila dodati u box ili linkove. |
01.10.2007., ponedjeljak
San... ili ipak ne?
* Oprostite što me dugo nije bilo. Nisam stigla napisati post. *
Ostala sam u šoku. ''Ovaj... Sorry... Mislim... Ja nekako... Sviđaš mi se...'' izgledao je kao da je odahnuo. ''I ti se meni sviđaš. Otkad sam došla u Hogwarts. Ali nisam mislila...'' Nisam mogla vjerovati da sam mu priznala. ''Idemo prošetati?'' pitao je. ''Mhm,'' rekla sam. Bili smo vani do 3 sata u noći. Zaboravila sam na vrijeme. Sjetila sam se da smo u spavaonicama trebali biti u 1. Na ulazu u dvorac stajao je Snape. Nakon što smo ga vidjeli, otišli smo oko dvorca. Mislim da nas nije vidio. ''I šta sad?'' rekla sam. ''Hm... Pa možemo čekati do jutra... Ili možemo... Accio metla,'' uzviknuo je. ''Pssst! Ne deri se,'' rekla sam. Čula sam šuštanje i za nekoliko sekundi ispred nas je stajala njegova metla. ''Nećemo valjda s tim,'' pokazla sam nepovjerljivo na metlu ''Ići do spavaonica?'' ''Pa ako imaš neko drugo riješenje, volio bih ga čuti,'' odgovorio je. ''Ja se na to ne penjem,'' odlučila sam. ''Rekla sam ti da mi letenje neide.'' Gle, ili u spavaonicu ideš sad ili sutra ujutro,'' rekao je. ''Osim toga, obećao sam ti da ću te naučiti letjeti. Čega se bojiš?'' ''Hm, da vidimo. Možemo pasti sa metle. Možemo udariti u dvorac. Može nas netko vidjeti. Ako padnemo, možemo slomiti nogu, ustvari, sve noge i ruke ili čak možemo umrijeti, ako padnemo na glavu. Pričekat ću do sutra ujutro,'' ustvrdila sam. Nasmijao se. ''Stvarno misliš da bi dopustio da padneš s metle? Ajde penji se!'' ''Ne!'' odbrusila sam. ''Sam...'' ''NE!'' Bila sam odlučna. Neidem na metlu i gotovo. Ali ni on nije odustajao. Stao je ispred mene sa metlom, i priej nego što sam se mogla snaći, vinuli smo se 6 metara u zrak. ''TI NISI NORMALAN! SPUSTI ME DOLJE!'' derala sam se. ''Pssst! Ne želimo da nas netko čuje,'' sarkastično je odgovorio. Odustala sam. primila sam se za njega i molila sve sile svijeta da ne padnemo sa njegove GLUPAVE metle. Doveo me do spavaonice. Nekako sam ušla u nju. ''Rekao sam ti da nećemo pasti,'' nasmiješio mi se. ''Dobro... Pretpostavljam... možda je to čudo ipak... sigurno...'' priznala sam. ''Vidimo se sutra,'' poljubila sam ga i otišla do kreveta. Brzo sam zaspala. ***** Probudila sam se usred noći u nekoj sobi. Soba je bila dugačka, uska i mračna. U njoj je lebdjela neka izmaglica. Na kraju sobe sam vidjela neke obrise. Mislila sam da ću otkriti gdje se nalazim, te sam potrčala prema tom obrisu. Na podu je ležala Ella. ''Ella!'' uzviknula sam. ''Što ti tu radiš?'' Nije odgovorila. Sobom je vladala tišina. Mrtva tišina. Dodirnula sam Ellinu ruku. Bila je hladna. Počela sam vrištati i trčati prema drugom kraju sobe. Trčala sam i trčala, a vrata se nisu približavala. Ogrebala sam se na neku žicu koja je virila iz zida. Čula sam kako netko doziva moje ime. Sve glasnije i glasnije. Otvorila sam oči i vidjela neku djevojku pokraj sebe. Zabrinuto me gledala. ''Sve će biti u redu,'' tiho je rekla. ''Tk-tko si to?'' upitala sam je. ''May,'' odgovorila je. ''May Stox. Šetala sam dvorcem i vidjela te kako trčiš, a iza tebe je kapala krv,'' tada sam pogledala svoju ruku. Bila je krvava. Krvava od žice iz sna... ''Sad je tu prošla jedna djevojka, mislim da se zove Ramona. Rekla je da ti je prijateljica i da pričekam malo tu s tobom, da će dovesti nekakvog Eddija.'' objasnila mi je May. ''Aha, ona mi je prijateljica. Puno ti hvala May.'' ''Ništa,'' nasmiješila mi se. Ubrzo sam začula korake. ''SAMANTHA!'' to je bio Eddie. ''Jesi li dobro?'' ''Aha,'' odgovorila sam. ''Ugeldao je moju krvavu ruku. ''Moramo u bolničko krilo!'' rekao je. ''Dobro sam, to je samo malo krvi,'' rekla sam ''Stvarno, nemoraš se brinuti,'' uvjeravala sam ga. ''Sam?'' Ramona i Luise su trčale prema meni. ''Jesi li dobro? Što se dogodilo?'' ''Dobro sam. Sanjala sam da sam u nekoj sobi i tamo je ležala mrtva Ella. Trčala sam i onda sam se probudila.'' objasnila sam im. Luise me pogledala raširenih očiju. ''Ja sam premještena u drugu spavaonicu,'' počela je. ''Zašto?'' pitala sam. ''Zato jer sam ja 4 razred i krivo su me smjestili. Kad sam išla spavati, sjetila sam se da sam zaboravila uzeti pidžamu. Otišla sam do vaše spavaonice i htjela uzeti pidžamu, kad sam vidjela da Elle nema. Mislila sam da je još bila vani. Znaš, da se nije vratila sa bala. Onda sam otišla natrag u spavaonicu i vidjela Ramonu koja je došla po mene i Eddieja.'' Polako sam shvaćala što se događa. ''Ja sam otišla reći Elli da se tebi nešto dogodilo, ali nje još nije bilo,'' nastavila je Ramona. ''Dosta! Idemo u bolničko krilo,'' prekinuo ju je Eddie ''Ona je slaba i treba se oporaviti,'' '''Zvučiš ko madame Pomfrey,'' nasmijala sam se. Nisam ih uspjela uvjeriti da sam dobro. Jer, dok sam se ustala, uvjeravajući ih da čak i sama mogu hodati, skoro sam pala. Ramona mi je pomogla da dođem do bolničkog krila. Ušli smo unutra. Prof Dumbledore je tramo stajao. Snape je dotrčao. ''Što je bilo?'' zadihano je upitao. ''Jedna učenica je nestala.'' odgovorio je Dumbledore uzrujano. Preduhitrio je Snapeovo pitanje: ''Ella Evans,'' nastavio je. Pretražili mso cijeli dvorac i nema je nigdje. Nisam mogla vjerovati. Htjela sam nešto razbiti. Pogledala sam u bolnički krevet. Pokraj njega je stajala neka vaza. Zamislila sam kako pada na pod i lomi se. U sljedećem trenutku, vaza je pala i razbila se u tisuću komadića... |
