Nakon pada vaze, prof. Snape i Dumbledore su nas vidjeli. ''A što vi tu radite?'' upitao je Dumbledore. ''Sam vam treba nešto ispričati,'' Ramona me gurnula prema njemu. Pogledao me preko naočala. Počeo je hodati. Krenula sam za njim. Ušli smo u neku sobu. ''Sjednite,'' rekao je. Sjela sam u neku staru sofu. ''Što mi to trebate ispričati?'' upitao me. Pogledala sam u pod, pa zatim u njega i počela pričati. Prepričala sam mu cijeli san. ''Što je to bilo profesore?'' upitala sam ga. Zagledao se u zid iza mene. ''To bi mogli nazvati... mogli, jer nemamo točan naziv... predviđanje. Dakle vi ste djelomično vidjeli što se dogodilo Elli. Ali niste vidjeli kako je ona došla tamo, niti tko ju je doveo. Ako ju je netko doveo, to bi značilo da je sada tamo. Možda vi vidite budućnost. Nemogu ništa tvrditi sa sigurnošću. Ali hvala što ste mi rekli. Probat ću to više istražiti.'' ''Još nešto, profesore,'' nastavila sam. ''Ona vaza koja je pala... Ja sam... Ustvari, nekako poželjela da ona padne. Dali to znači...'' zagledao se u mene raširivši oči. Izgledao je iznenađeno. ''Mislite ovako?'' pitao je. Zagledao se u neki ukras na stolu i nakon nekoliko sekundi se počeo micati. Nisam mogla vjerovati. ''To su određene sposobnosti. Jako su rijetke. Obično se prenose u obitelji.'' ''Znači li to da ste vi meni u rodu?'' ''Mislim da je sada bilo dosta!'' rekao je i izašao se iz učionice. ''Ali profesore!'' usprotivila sam se. Ali iza njega je samo zalepršala njegova tamnoljubičasta pelerina. Pitala sam se dali bi i njega mogla svojim 'moćima' dovući natrag.
*****
''I onda je otišao?'' upitala me Luise. ''Da,'' odgovorila sam. Bili smo u društvenoj. Naslonila sam se na Eddija dok sam sve to pričala Ramoni, Luise i njemu. ''Čudno,'' rekla je. ''Znači ti sad misliš...'' ''Ja sad mislim da mi je Dumbledore nešto u rodu,'' nastavila sam Ramoninu započetu rečenicu. ''A ti stvarno možeš micati stvari?'' upitao me Eddie. ''Aha,'' zagledala sam se u neki papir na stolu i pomaknuo se. Zamislila sam ga kako se kreće i dolazi do Eddija. Leti je zrakom dok je u društvenoj vladala tišina. Netko ju je prekinuo. Otvor spavaonice se otvorio i ušla je neka cura. Zagledala se u papir i razgoračila oči. Brzo sam prekinula kontakt očima. Papir je pao. ''Ovaj... Ja... Sorry... Ja sam Bex. Ustvari Rebecca McOwen, ali ne podnosim to ime.'' ''Bok,'' tiho sam ju pozdravila. Nadala sam se da nije vidjela šta sam sad radila. Ali nade su mi potonule sljedeću sekundu. ''Ovaj, sorry što pitam, ali jesi ti sad... Upravljala tim papirom?'' pogledala me. Pogledala sam prema Luise i Ramoni. Lagano su mi odmahnule glavom, kao da mi žele reće da još nije vrijeme da joj kažem. *Možda poslije* čula sam Ramonu. Ok,'' odgovorila sam joj. ''A šta je to ok?'' pitala me Luise. ''Pa ovo što me Ramona pitala.'' zbunjeno sam odogovorila. *Ne mogu vjerovati* čula sam Ramonin glas. *zaboravila si da sa onima koje jako dobro poznaješ možeš razgovarati mislima?* *Ups, u Hogwartsu to nije uobičajeno, pa...* *Pih... nevjerojatno. Ali ovo je cool. Sad si i meni omogućila da razgovaram mislima. Tnx* *nema na čemu* rekla sam. Vratila sam se u razgovor. ''Ovaj, moram ići. Bok!'' pozdravila sam Bex, Luise, Eddija i Ramonu.
*****
Sjela sam pokraj jezera i naslonila se na drvo. Uskoro sam zaspala. Hodala sam prema nekoj šumi. Opet magla. *Opet sanjam* pomislila sam. Ne! Ne želim to! Želim se probuditi! Ali nešto me tjeralo naprijed. Vidjela sam dvoje ljudi. Hodali su. Netko u crnoj kukuljici i djevojka svijetle kose. *Ella!* Potrčala sam za njima. ''Ella, čekaj!'' imala sam osjećaj da me ne čuje. Sve sam sporije trčala i oni su mi izmicali. Uskoro su nestali u magli. Opet sam pala na pod i probudila se. Bila sam u šumi. U šumi? DA... U Zabranjenoj šumi. Počela sam trčati. Prema tamo gdje sam mislila da je izlaz iz šume. DA! Našla sam ga. Svijetlost je dopirala između drveća. Izašla sam. Potrčala sam prema društvenoj. Tamo su svi još sjedili. ''Ja... Ja sam vidjela Ellu. U snu!'' zadihano sam im rekla. ''Bila je sa nekim u kukuljici,'' nastavila sam. Svi su počeli postavljati pitanja u isti glas. ''Nemojte ništa pitati. Molim vas. Neznam ništa više.'' rekla sam. Svi su zašutili. Poljubila sam Eddija i otišla spavati. U spavaonici je bila Bex. Čini se da je ona sad s nama. Čini se da sam izgledala uzrujano jer me ubrzo upitala što mi je. ''Ništa. Super sam,'' rekla sam. ''Kako onda izgledaš kad nisi...'' rekla je. '' Oprosti, samo... ja...'' Onda mi je bilo dosta. Sve sam joj ispričala. Od sna, do toga da mogu pokretati stvari. Nakon što me saslušala, ništa me nije pitala. ''Onda bi trebala ići na spavanje,'' rekla je. I jesam. ''Ovaj, Bex?'' rekla sam. ''Hvala ti, za... sve,'' samo je nešto promrmljala i onda sam otišla spavati.
P.S. Recite mi ako sam nekoga zaboravila dodati u box ili linkove.
Post je objavljen 13.10.2007. u 19:39 sati.