* Oprostite što me dugo nije bilo. Nisam stigla napisati post. *
Ostala sam u šoku. ''Ovaj... Sorry... Mislim... Ja nekako... Sviđaš mi se...'' izgledao je kao da je odahnuo. ''I ti se meni sviđaš. Otkad sam došla u Hogwarts. Ali nisam mislila...'' Nisam mogla vjerovati da sam mu priznala. ''Idemo prošetati?'' pitao je. ''Mhm,'' rekla sam. Bili smo vani do 3 sata u noći. Zaboravila sam na vrijeme. Sjetila sam se da smo u spavaonicama trebali biti u 1. Na ulazu u dvorac stajao je Snape. Nakon što smo ga vidjeli, otišli smo oko dvorca. Mislim da nas nije vidio. ''I šta sad?'' rekla sam. ''Hm... Pa možemo čekati do jutra... Ili možemo... Accio metla,'' uzviknuo je. ''Pssst! Ne deri se,'' rekla sam. Čula sam šuštanje i za nekoliko sekundi ispred nas je stajala njegova metla. ''Nećemo valjda s tim,'' pokazla sam nepovjerljivo na metlu ''Ići do spavaonica?'' ''Pa ako imaš neko drugo riješenje, volio bih ga čuti,'' odgovorio je. ''Ja se na to ne penjem,'' odlučila sam. ''Rekla sam ti da mi letenje neide.'' Gle, ili u spavaonicu ideš sad ili sutra ujutro,'' rekao je. ''Osim toga, obećao sam ti da ću te naučiti letjeti. Čega se bojiš?'' ''Hm, da vidimo. Možemo pasti sa metle. Možemo udariti u dvorac. Može nas netko vidjeti. Ako padnemo, možemo slomiti nogu, ustvari, sve noge i ruke ili čak možemo umrijeti, ako padnemo na glavu. Pričekat ću do sutra ujutro,'' ustvrdila sam. Nasmijao se. ''Stvarno misliš da bi dopustio da padneš s metle? Ajde penji se!'' ''Ne!'' odbrusila sam. ''Sam...'' ''NE!'' Bila sam odlučna. Neidem na metlu i gotovo. Ali ni on nije odustajao. Stao je ispred mene sa metlom, i priej nego što sam se mogla snaći, vinuli smo se 6 metara u zrak. ''TI NISI NORMALAN! SPUSTI ME DOLJE!'' derala sam se. ''Pssst! Ne želimo da nas netko čuje,'' sarkastično je odgovorio. Odustala sam. primila sam se za njega i molila sve sile svijeta da ne padnemo sa njegove GLUPAVE metle. Doveo me do spavaonice. Nekako sam ušla u nju. ''Rekao sam ti da nećemo pasti,'' nasmiješio mi se. ''Dobro... Pretpostavljam... možda je to čudo ipak... sigurno...'' priznala sam. ''Vidimo se sutra,'' poljubila sam ga i otišla do kreveta. Brzo sam zaspala.
*****
Probudila sam se usred noći u nekoj sobi. Soba je bila dugačka, uska i mračna. U njoj je lebdjela neka izmaglica. Na kraju sobe sam vidjela neke obrise. Mislila sam da ću otkriti gdje se nalazim, te sam potrčala prema tom obrisu. Na podu je ležala Ella. ''Ella!'' uzviknula sam. ''Što ti tu radiš?'' Nije odgovorila. Sobom je vladala tišina. Mrtva tišina. Dodirnula sam Ellinu ruku. Bila je hladna. Počela sam vrištati i trčati prema drugom kraju sobe. Trčala sam i trčala, a vrata se nisu približavala. Ogrebala sam se na neku žicu koja je virila iz zida. Čula sam kako netko doziva moje ime. Sve glasnije i glasnije. Otvorila sam oči i vidjela neku djevojku pokraj sebe. Zabrinuto me gledala. ''Sve će biti u redu,'' tiho je rekla. ''Tk-tko si to?'' upitala sam je. ''May,'' odgovorila je. ''May Stox. Šetala sam dvorcem i vidjela te kako trčiš, a iza tebe je kapala krv,'' tada sam pogledala svoju ruku. Bila je krvava. Krvava od žice iz sna... ''Sad je tu prošla jedna djevojka, mislim da se zove Ramona. Rekla je da ti je prijateljica i da pričekam malo tu s tobom, da će dovesti nekakvog Eddija.'' objasnila mi je May. ''Aha, ona mi je prijateljica. Puno ti hvala May.'' ''Ništa,'' nasmiješila mi se. Ubrzo sam začula korake. ''SAMANTHA!'' to je bio Eddie. ''Jesi li dobro?'' ''Aha,'' odgovorila sam. ''Ugeldao je moju krvavu ruku. ''Moramo u bolničko krilo!'' rekao je. ''Dobro sam, to je samo malo krvi,'' rekla sam ''Stvarno, nemoraš se brinuti,'' uvjeravala sam ga. ''Sam?'' Ramona i Luise su trčale prema meni. ''Jesi li dobro? Što se dogodilo?'' ''Dobro sam. Sanjala sam da sam u nekoj sobi i tamo je ležala mrtva Ella. Trčala sam i onda sam se probudila.'' objasnila sam im. Luise me pogledala raširenih očiju. ''Ja sam premještena u drugu spavaonicu,'' počela je. ''Zašto?'' pitala sam. ''Zato jer sam ja 4 razred i krivo su me smjestili. Kad sam išla spavati, sjetila sam se da sam zaboravila uzeti pidžamu. Otišla sam do vaše spavaonice i htjela uzeti pidžamu, kad sam vidjela da Elle nema. Mislila sam da je još bila vani. Znaš, da se nije vratila sa bala. Onda sam otišla natrag u spavaonicu i vidjela Ramonu koja je došla po mene i Eddieja.'' Polako sam shvaćala što se događa. ''Ja sam otišla reći Elli da se tebi nešto dogodilo, ali nje još nije bilo,'' nastavila je Ramona. ''Dosta! Idemo u bolničko krilo,'' prekinuo ju je Eddie ''Ona je slaba i treba se oporaviti,'' '''Zvučiš ko madame Pomfrey,'' nasmijala sam se. Nisam ih uspjela uvjeriti da sam dobro. Jer, dok sam se ustala, uvjeravajući ih da čak i sama mogu hodati, skoro sam pala. Ramona mi je pomogla da dođem do bolničkog krila. Ušli smo unutra. Prof Dumbledore je tramo stajao. Snape je dotrčao. ''Što je bilo?'' zadihano je upitao. ''Jedna učenica je nestala.'' odgovorio je Dumbledore uzrujano. Preduhitrio je Snapeovo pitanje: ''Ella Evans,'' nastavio je. Pretražili mso cijeli dvorac i nema je nigdje. Nisam mogla vjerovati. Htjela sam nešto razbiti. Pogledala sam u bolnički krevet. Pokraj njega je stajala neka vaza. Zamislila sam kako pada na pod i lomi se. U sljedećem trenutku, vaza je pala i razbila se u tisuću komadića...
Post je objavljen 01.10.2007. u 10:15 sati.