Da se odmaknemo od svih tih teških tema što se provlače kroz medije, a bome i kroz našu blogosferu, ajmo malo opuštenije...

Kako sam na godišnjem, a zapravo nakon dugo vremena ne radim ništa paralelno s poslom, tako mi je već pomalo dosadno. Doduše, naravno da ima stvari koje bi se dale raditi, no kako to i inače biva s ljudskim bićem, dok god nije pritisnut rokovima - mauna.

Anyway, čitam nekoliko knjiga paralelno i to uz nekoliko novih naslova i ponešto starih. Ufatila me čežnja za dobrom starom Agathom C. Sva sreća što se nova reprint izdanja prodaju za siću na kioscima tiska. Imam ja i stara - na engleskom (pobožno skupljala po antikvarijatima diljem svijeta), na francuskom, na hrvatskom.. no nažalost, sva su prašnjava i čađava te nemam volje držati ih u rukama s jednokratnim rukavicama.

Da se vratim na lajtmotiv ovog posta - da li je to samo moj izopačeni um ili i drugi ljudi zamjećuju nejasnoće i kontradiktornosti kad čitaju dnevnu štampu?

Nećemo sad o stručnim tekstovima pisanima od strane nedovoljno informiranih novinara, već o laganijim štivima tipa žute štampe. Ili ženske štampe. Kako vas volja.

Tako u najnovijem piše - naša poznata ex manekenka što joj pare, slava i beli prah zamutile deformirano joj nekad prekrasno lice ljubaka se tamo s nekim xy. S obzirom da njoj piše da ima nepunih 40, a njemu - 23, ali se eto - poznaju već osam godina...

Majke ti, to bi značilo da je mali stvarno bio klinac, pa je eto narastao i skrasio se u njedrima drčne - sad bi trebalo pisati plavojke, no dotična nije plava. Za sada.

Ima još - onu malu Batiničku strpavaju u devetnaestogodišnjakinje. Dotična je pobijedila na onom nekom talent show-u kada je imala 16 (znam točno jer je i moja mala susjeda - stara kao dotična - bila na istom). Moja susjeda ima 23. Hm. Nismo svi tako kratke pameti.

Još je gore kad se u nekom tekstu nađu kontradiktorne izjave dičnih nam političara na (u)odmoru. No njih mi se sada ne da citirati.

Ili to ljudi ne čitaju s razumijevanjem, ili ja čitam s previše razumijevanja ili mi je stvarno tako dosadno da si samo umišljam. Nemojte sada misliti kako ne radim ništa drugo nego premećem po žutoj štampi. O ne ne. Volim ja i stranjske novine.

Prije par tjedana pratila sam crnogorsku dnevnu štampu jer je Guzda bauljao vrletima iste. Skoro da čitaš naše tiskovine - korumpirani političari, nešto puškaranja po mafijaškim klubovima na crnogorskoj obali, nešto mrtvaca...

Zapravo mi je najzabavniji Dnevni Avaz kojeg sam (volim tiskana izdanja, šta ćete, konzervativna žena iz sredine prošlog stoljeća...) s guštom proučavala u blizini Baščaršije. Baš mi je krivo što nemamo para da se otisnemo tih nekoliko sati do Sarajeva, pa s ostalom rajom muvamo gradom. I slušamo lokalne tračeve....

Ma zapravo, meni se putuje....