Jel' vas zanima kako je bilo???

Ha? Ha?

Na kraju sam se odlučila za staru prokušanu - "mala crna" (ona zatvorena do vrata) + neko biserje + ljubičaste guste čarape + cipele. Malo "perlitanja" kod frizera (nikad se to ne da tako dobro napraviti doma), malo šminke - i voila. Bila spremna za "radne" pobjede na godišnjem domjenku kojeg nisu stigli ukinuti!

Ako već morate ove godine na bilo kakav "event" niti slučajno nemojte obići ništa ljubičasto. Jaako moderna boja. Toliko moderna da su (skoro) sve prisutne žene bile u košuljama, majicama, haljinama dotične boje. Koma...

No jednom kolegi je jaako dobro stajala ljubičasta košulja (rekao čovjek da je samo obukao što mu je žena pripremila!) i prigodna kravata.

Ne znam zašto - no nakon nešto alkohola i u trenutku kad se dobrano smanjio broj ženske čeljadi na dotičnoj feštici - ja sam postala neobično atraktivna, prekrasna, predivna i sve pre - pre!!

Prije toga su nam direktori očitali za ovu situaciju totalno neprihvatljive govore tipa stare dobre Juge (da ne spominjem da su neki bili i u to doba šefovi, sekretati i direktori).

Da sad tu ne obrazlažem što mislim o nekom direktoru koji bi morao biti načitan, pismen (i jezično i kompjutorski) i dovoljno elokventan da u par rečenica pozdravi skup, ispriča neku zgodicu ili par statističkih podataka, a da se pri tom ne služi papirom od tri stranice!! (posljednju nije čitao!) Da ne velimo kako je sadržaj dotičnog eseja bio koma! I da - jedan od njih je malo zapinjao kod čitanja. He he...

Koliko ja znam, švedski stol je zapadnjačka izmišljotina - skupimo se, malo počalabrcnemo i - raziđemo. Unutar sat vremena (ili manje).

Eee... Švedski stol u našem dragom balkanskom štihu je - klopa unutar tih sat vremena - a onda udri (na stoječki uz neke stupove i/ili povišene stoliće) piti i revati još slijedećih par sati...

Ubile me cipele...

A danas glava....