Na poslu imam jedan "kaslić" pod ključem. No da, zapravo ključićem..

Unutra držimo službeni digitalac, a i ja si znam zaključati torbu. No, pošto taj digitalac koristimo nas više, u različito vrijeme, tako su više - manje svi upoznati gdje stoji dotični ključić..

Toliko za uvod.

Ne tako davno slavih rođendan, pa šta ću, počastila kolege s kavom i jutarnjom "okrepom". Doma se uopće ne konzumiraju žestice, tako sam i ja dotičnu flašu lijepo ostavila "pod ključ".

Nek se nađe ako nekog zaboli trbuh..

Nekidan, izvučem ja tu flašu, a ona nekako čudno "polupuna".

Pogledam danas, a u flaši za dva prsta..

Gleda mene moja kolegica i veli:

"ti ovako već dva dana razgledavaš razinu u toj flaši. sve mi neugodno što sam s tobom u sobi.."

Ne, ne.. Imamo mi jednog drugog sumljivca..