Baš si nekak mislim kako je danas još jedan dan u nizu, ni po čemu drugačiji
od večine utoraka tijekom godine,kad jedan telefonski poziv sve promijeni....
-Halo...
-Dobar dan jesam li dobio stan Franca Ribarnice...?
-Jeste, kako vam mogu pomoči?
-Vi ste gospodine Franc dobili nagradno putovanje...
-Hvala, ne treba rekao sam...
-Ali dobili ste Azurnu obalu...
-Ne treba rekao sam dajte nagradu nekome drugom...
-Hvala i opr...tu-tu...tu-tu...
Svašta, više ne znaju kako bi namamili ljude na prezentacije,taman pomislim i krenem
dati Benu jesti, kad opet zazvoni telefon...


-Dobar dan molim vas imate li nekoliko minuta vremena? Znate radimo jedno istraživanje...
-Kakvo istraživanje i koliko minuta...?
-Zavisi od vaših odgovora...radi se o politici...
-Dobro rekoh kaj vas interesira...?
-Mi sprovodimo anketu o popularnosti HDZ-a...
-Da i..?
-Kojom bi ocjenom ocijenili Vladu u rasponu od 1-10...?
-Pa gledajte, kaj god da velim neće biti objektivno jer sam u jednoj drugoj stranci...
-A tako oprostite onda ništa...izvin....tu-tu...tu-tu...
Pa kaj je ovo danas? Kaj su opet izbori pomislim i krenem rezat meso za Bena...kad...
Pogađate zazvoni telefon...
Pomislim sad zovu sigurno zbog auta ...kad brus...


-Dobar dan mi smo iz tvrtke xyz, slučajnim odabirom pozivamo vas na večeru...
-Hvala nisam zainteresiran....
-Molim oprostite na smet...tu-tu...tu-tu...
Ben pojede za pet minuta sve, i napije se vode.Otvaram mu vrata da izađe u dvorište, jer obično
poslije jela voli otrčati pošnjofati marelicu, i dignut nogicu...
Kad dva tipa,idu ravno na moju privremenu malu lesu...
-Halo gazda...imaš željeza...???
-Ma kuda si se zaputio dreknem....hočeš sad da te pas izgrize...???
-Au Gazda pa šta ne reče...da imaš psa...
A moj se pas ćuvar oglasi svojim strašnim glasom psa čuvara...Romi se pogledaju,nasmješe,
pa pitaju...
-Gazda oš prodat psa...
-Neću, jer vi nemate para,a drugo bježite dok vam nisam izašao iz dvorišta...
i kako možete ulazit u tuđa dvorišta bez pitanja..?
-Nebi ti mi ništa ukrali, mi samo gledamo ima li željeza, mi ne krademo, mi pošteno radimo...
-Dobro svejedno brišite odavde, i da znate zapamtio sam vas...


Odu oni, ja ih pogledom ispratim dok nisu izašli iz ulice, i shvatim odjednom, kao da sam
izašao iz nekog sna....zvoni telefon...
Otrčim u kuću, i javim se...halo....
-Halo, jel sam dobila stan Jurakić...'??
-Dobar dan, hočete li ponoviti molim vas...
-Kažem jesam li dobila stan Jurakić...?
Opet ja ponovim smješeći se...
-Dobar dan hočete li molim vas ponoviti...
-tu-tu...tu-tu...
Prekinula baba, ali znam ja sad će ona opet...
I stvarno eto nje...
-jesam dobila stan Jurakić...
-Dobar dan, budite dobri i ponovite...
-ma đava te odnia...šta me zajebaješ...
i opet prekine...
Ta gospođa, rekao bih dosta starija, već dvije godine pogrešno otipka broj svog Jurakića, i dobija mene,
ja je pokušavam već dvije godine naučiti, da kaže dobar dan, da kaže Bog, da kaže bilo što, samo da pozdravi
a onda da pita...ali ne...ona odmah u glavu...jesam dobila stan Jurakić...


E moj Ben kažem ja mom peseku, jel ti to čuješ...?
A on podigao glavu, načulio uši, i otrči van u dvorište...
Njegov lavež, mi je odmah dao do znanja da su došle nepoznate osobe....
I jesu...dvije Jehovke...
A ja sam pozvao Bena u kuću,zaključao ulazna vrata, i krenuo da vam ovo ispričam...
Sve je trajalo od podneva, do evo sada...a sad je na mom satu 13:55...
Da ne zaboravim,na telefonu mi piše tri neodgovorena poziva...
to je netko zvao dok nas nije bilo doma...BISTRO....