RAZLIČITE STRATEGIJE NAPADA RIBA GRABEŽLJIVICA


Svaka se riba grabežljivica hrani na specifičan način i pri hvatanju plijena koristi različitu strategiju napada…


Za štuku, udica se mora postaviti posred tijela kedera, za smuđa i grgeča što je bliže repnoj peraji, a za soma najvažnije je koristiti veliku udicu. Za ribiča, od iznimne je važnosti poznavati prehrambene navike svake ribe grabežljivice jer o tome ovisi između ostalog izbor mjesta i tehnike ribolova, ali i puno drugih tehničkih detalja kao primjerice pravilna pozicija udice na kederu ili varalici.

Štuka može satima ostati nepomična, skrivena najčešće među podvodnim biljem ili potonulim granjem. Tijelo joj je lagano nakrivljeno s glavom prema dnu, samo pravilno pomicanje škrga odaje znakove života. Iznenada, kao da se budi iz dubokog sna, zauzima ravan položaj i nedugo zatim, uspravi glavu prema površini vode. Spremna je na napad ! Polako da ne bi uzburkala vodu i izdala se, postavi se ispod žrtve, a onda zahvaljujući svojim snažnim repnim perajama, s nevjerojatnom brzinom zgrabi je posred tijela kako bi joj slomila kralježnicu. Zatim je ispusti da bi je potom još jednom bolje uhvatila i ovaj put definitivno progutala s glavom unaprijed.
Iz tog razloga, kod ribolova štuke udica se uvijek postavlja po sredini tijela bilo da se radi o kederu, mrtvoj ribici ili varalici.


Grgeč rijetko kada napada sam ! U početku cijela grupa slijedi jato malih ribica. No, čim se ono pred opasnošću rasprši, grgeči koji se nalaze sa strane grupe se izdvoje i izaberu jednu ribicu. Najbrži među njima najprije će napadati žrtvu malo po malo grickajući joj peraje ne bi li je tako onesposobio za plivanja, da bi je na kraju progutao. Potom će se bez i trunke gubljenja vremena priključiti grupi koja je za svo to vrijeme nastavila progoniti jato. U ovom je slučaju kod mamčenja poželjno postaviti udicu što bliže repnoj peraji.

Smuđevi kao i grgeči, barem u mladoj dobi (do 60 cm), love u grupi i skoro na isti način, samo na dnu. Poput čopora vukova, u tren oka se okupe i krenu u hajku. Bacaju se na sve što im se nađe na putu. S oštrim zubima poput noževa, smrtno ranjavaju žrtvu. Ukoliko im se dobro namjesti, odmah je progutaju, inače puste je da padne na dno, na kraju lova obično se vrate pokupiti ostatke hrane. I ovom slučaju kod mamčenja udica se postavlja na zadnjem dijelu tijela, blizu repne peraje.

Kako nisam mogao danas cijeli dan na blog.hr(tek sam uspio ući iza ponoći),danas malo poduke za početnike...
Bistro vam bilo...Franc

Ljudovi radim još ovaj tjedan,pa na godišnji,bamboocha.
I sad ću vam reći kaj mi sve treba...
-Štapovi,namontirani sa pravim flaxom,i udicama,minimalno 6kom.
-Držači za štapove
-Podmetač
-Čuvarica,2kom(za duže čuvanje,min.1.5m)
-Šator
-Vreča za spavanje(i mali jastučić)
-Rezervni pribor
-Kanta čuvarica (keder-kanta)
-Hrana za primamljivanje
-Mamci
-Baterijska lampa
-Kartuša-plinska(za kavu,itd...)
-Hrana i sokovi
-Pribor za prvu pomoć(manji,ne onaj iz auta)
-Petrolejka
-Ampule svjetleće(za noćno)
-Nekaj protiv komaraca
-Nož
-Ključ za konzerve
-Čamac gumeni,vesla,pumpa...
-Auto(normalne veličine)
I još oho-ho sitnica kojih se baš i nemrem sjetit,ali koje su u ruksaku stalno...
Naravno to je najosnovnije za ribolov na nekoliko dana.
A ja to planiram,idući tjedan,najvjerovatnije u Liku.
Ako sam nekaj zaboravil slobodno mi recite...
Bistro Vam bilo...Franc

Dakle,žene imaju onak kak to Bog zapoveda,svoje faze u životu.
Majčica Priroda se pobrinula da i mi,pripadnici jačeg spola,to osjetimo.
Kak je sve u životo relativno,tak je i ta promijena,u žena nazvana klimakterij,relativna.Varira po snazi,intezitetu,i naravno trajanju.
Vinko mi prića da nemre više izdržat sa svojom.
Nervoza njegove drage je na vrhuncu.Promjene raspoloženja,plač,
smijeh,sve je pomiješano.I ono kaj mu je najgore,veli...ljubomora.
Čim nekam ide,odmah pada sumnja(ona).
Pa čak ako ga i ona sama nekam pošalje.
"Samo pazi kaj delaš,nikam nejdi,odma doma..."
Kužim kak mu je teško(i njoj naravno),zato ga i nema baš previše u
bircu,ni na vodi.A on se i šali pa veli:Zakaj me rađe ne tjera da delamo "one stvari",lakše bi to prebrodili...Ima žena, kad su u toj fazi koje bi se stalno...A ja se više ni ne sjećam kad...
Ah moj Vinko,kaj da ti velim...strpi se- bu prošlo.
Ma znam da bu prošlo,samo jel bum ja to preživio?
I sad je moj Vinko u nekoj vrsti karantene.Nikam nejde,osim u dučan,
ili apoteku.Gleda sa ženom sapunice...
Moral bum ga nagovorit da izvede ženu nekam van...
Na ribolov naravno.
Nama nebu smetala.I bila bu na friškom zraku.A kak bu Vinku,od naše zajebancije,to si nesmem ni zamislit.
Eto tak je i nama muškima teško,dok žene imaju promijene...
Ova gore slika prikazuje jednu firmu za prodaju ribomaterijala,
i baš mi se dopada naziv.On me ponukal na današnji post.
Dakle...do nedjelje...Bisto Vam bilo...Franc

Znate kak idu dani u Sesvetama? Ponedjeljak,utorak,srijeda,sajam,petak....
Tak je od starih dana.Četvrtkom je sajam.I tradicija svih koji još imalo drže do svog dobrog glasa nalaže da se na sajam MORA ići.
Na sajmu ima svega od igle do lokomotive.
Istinaibog ja lokomotivu još na sajmu nisam vidio, ni one famozne perece-mjestimično sa šunkom,kak ih prodaju.Ja još nisam dobio ni jednog.Svi su bili bez.
I tako odoh vidjet kaj ima novoga...
Možda si kupim kakvu sitnicu za ribičiju,ako kaj ima uopće,mislim si...
A i Šnajderici možda kaj kupim (sinoć se vratila).
Pogledam kod Đanija(on prodaje tenisice),slaba ponuda.
Iako ima smiješne cijene,ali takva mu je i roba,tuži se da ljudi ne kupuju.Nemaju love kaže mi.E J**i ga Đani kad više nemaš one talijanske tenisice nego sad prodaješ ove loše Kineske,velim mu ja.
Nije Majke mi, iz Italije sam dovezo...otpjeva meni moj Đani(Rom), a to kaj na njima piše Made in China,nema veze...no kod njega uvijek tako.
Pa onda malo prošvrljam po sajmu,razgledam staru kramu,jer tam sam nejednom našao i nekaj kaj bi kupil iako mi zapravo ni ne treba,ali je tak zgodno da nemrem odolit.Već sam kupil,prije...britvu,cigaret-dozu,
staru kusturu(nožić),slona-pepeljaru(ono kaj pritisneš,pa se zavrti pepel nije delalo),i tak dalje.Šnajderica veli da imam nepogrešivi nos za staru kramu i da se ljudi vesele kad me vide...
EEE onda si malo sednem pod šator.Pa pogledam kaj se nudi za papati.
Nevolim baš jesti kad sam sam,onda si zemem samo ribice,i pivicu.
I onako polako grickam,i peham okolo.Normalno uvek neko poznati naleti.Meni je naletel Baćo.On mi je i kum djetetu.Kaj moram reći da smo se malo ovaj,zaigrali?Ne? Dobro onda.
Oko pol dvanajst,sam se setil da bi nekaj mogel kupiti i Šnajderici.
Zanimljivo kak je se uvek sjetim,i kad popijem nekak još i više...
I kaj bum,kaj bum...vidim na jednom mjestu skupile se babe.
Ima ih ko da se nekaj djeli zabadaf.I tak lijepo izaberem ja mojoj Šnajderici jednu lijepu maramu.Još jednu putnu sa Kumom,pa doma.
Moja baš i nije bila sretna,kak izgledam,a ni ona marama nije ostavila neki dojam.Mislim da je rekla nekaj kao pa nije ona seljača,i marame nikad nije nosila...da, i rekla je još da kaj nije bilo šarenijih? Mislim da me zaje****la.
Onda sam rekel da bi mogel nekaj pojest i da se žurim na posel.
Ovak mi je odgovorila:

Bistro Vam bilo...Franc

Štuka ima oko 720 zuba.
Otprilike,10 gore-dolje.Taj sam podatak našao negdje na Net-u.
Pa si tak mislim,koliko sam puta ćuo za trebu(ženskicu) da se j**e ko štuka.To nemre dobro završit nikak.Znam kak izgledaju štuki zubi.Zavinuti prema nutra.Kad nekaj zgrabi to može samo nutra,nikak van.Pa si zato mislim...ma nema veze.
Čul sam kak su prošli Geva i Buki.Malo su si dečki popili,malo su galamili,prvo uz muziku,a poslije i jedan na drugog.
E onda kad se nije znalo ko je glasniji,onda su to malo rukama objašnjavali.Jedan drugom, naravno.
Onda je neko pozval Plavi kadar. I molim lijepo,osobnu, pa da ćujemo,kaj je bilo,pa zapisnik...ali...
Preokret.Geva brani Bukija,a Buki brani Gevu.Dečkima u plavom ništa jasno nije,normalno,pa tko bi to shvatio.Pošoraju se , a onda jedan drugog brane. I kak su to riješili plavci?
Jednom i drugom slijedi prijava za remećenje javnog reda i mira,i 500kn kazne.
Kad su plavci otišli,mala sa šanka veli da su se hteli potući,pa ko izgubi plaća obadvije kazne.
Pa ti budi pametan...
Bistro Vam bilo...Franc

Konačno je proradilo.
Sretan sam.Mogu vas opet ćitat.I komentirat jasno.
Vratio se Euro smijeh.
Opet ćemo se smijati.Već je napisao STRAŠNU priću.Pravu mušku.
Neka mi dame ne zamjere.
Dobio sam i nekoliko mailova.Sretan sam.Ima još nade za čovjećanstvo,dok ima dragih ljudi.Nebih ih sad spominjao,jer ako nekog preskoćim,nebi bilo fer.Sami ćete se prepoznat.
Dečki me ne zezaju,valjda su se smirili..heheh,sretan sam.
Šnajderica je otpeljala Punicu doma u Slavoniju.Sretan sam.
Sad sam solo i moram poraditi malo na nekim stvarima koje sam malo i zapostavio.Moram malo poraditi na izbačaju (pikado),na forhendu,
pa trebao bi pogledat ima li poplave na Trsteniku,trebao bi.....
toliko toga.A kaj mogu kad imam toliko obaveza kaj ne?
Bil mi je čovjek iz HT-a za ADSL.Donesel je krivi paket.Bez USB-a.
Paket1,umjesto Paket3,kak je trebal.
A kad to proradi onda ću Vas sve gnjavit još i više...
Bistro Vam bilo...Franc

Još je pokojni Francek rekel kibidabi.Ma kaj god je htio reći,i kaj god da je mislil.Ja sam to sebi zacrtal da znaći "kaj bi bilo kad bi bilo".
Jućer popodne sam se našel s dečkima u Mardenu.I kako to već krene,malo o ovom, malo o onom,o ribičiji naravno malo više,i dođemo mi i do onog: "a kaj da nije..."
EEEE da nije padala kiša,da nije ovo,da nije ono,mi bi bili na ribičiji.To je bil stav svih prisutnih,a u sastavu su bili: Kum Zdenko,Bimbo,Vinko(platil je rundu)Dado i mala sa šanka.
EEE da nije....ali JE. Onda smo potegnuli ostalo...a kaj da nije...
Da Dado nije išel na roštilj,nebi vlovil soma.Da Vinko nije imal složen dobro pribor nebi vlovil amura.
Da ja neznam tak dobro lagat, nebi vlovil Šnajdericu.
EEE to mi nisu smijeli napravit.Možeš mi reći kaj hoćeš.Možeš me gazit,lupat,sve mi možeš,samo mi nemreš reći ništa za Šnajdericu.
Kad su vidli da se ja (ko fol) srdim,još su postali opakiji.
Dobro podgrijani s gemištom,a i kurenjem male sa šanka,spika je krenula sve gore po mene.
Nije bilo druge nego pozvati rundicu, i prekinuti tu komediju.
Kad je mala donesla gemište samo sam rekel:"IDIOTI,KAK NE KUŽITE?
KOME JE SUĐENO,SUĐENO JE"
Njoj je bilo zapisano tam negdje u nebesima,da bu moja i fertik.
Ovu gore slikicu mi je sinoć poslal pijani Bimbo.
Bistro Vam bilo...Franc

Punica.
Čitam tako neke drage ljude,blogere,a naroćito blogerice,koji imaju probleme sa svekrvama,tastevima,roditeljima,bakama,djedovima...
Žao mi ih je.
Ja imam punicu koja mi je kao druga majka.Zaista bih svakom poželio takvu.Koliko samo ta žena ima snage u sebi,dobrote,ljubavi...
Ima srce od zlata.Za sve...znane i neznane.
Žena sa sela,bogobojazna,vjećito u pokretu(umrla bi da stane,tako ona misli)ipak uvijek nađe vremena za svakoga,barem lijepom rijećju ili savjetom,ako nikako drugaćije.
A kad dođem kod nje u Slavoniju,strpala bi mi u auto svega što mi treba i netreba,pa makar i sama neimala.
I danas dolazi.Vlakom.Nije dala da se ide po nju.
Sutra će si ispuniti jednu davnu želju.Odvest ćemo je ja i Šnajderica u Mariju Bistricu.Svih ovih godina koliko sam u braku,nisam je uspio odvest.Uvijek je bilo drugih stvari koje su(većinom nju) sprijećavale da se ispuni njena želja.
E tako.Sad mi možete svašta napisati.Ali ja svoju punicu volim,i zovem je mama.Pa makar neišao ni na ribolov.
Puno vas pozdravljam..Ostajte mi bistro...Franc

Uh konačno me malo ostavilo ono crno raspoloženje.Neznam dali zbog kiše ili nemogučnosti odlaska na ribičiju,ali da je nastavilo neznam kam bi me to odfuralo...
Dakle odoh ja u birc,onak bezveze,na kavicu,i tam društvo lagano li-la,
štimung.Đuboks pun,šank zatrpan pivicama,smijeh i zajebancija...
No da ne duljim, kako to biva,ćim su me vidli,odmah su me zgrabili...Pa di si,kaj buš popil,kaj ima novoga?...itd...
Red muzike,red pivice i raspoloženje se polako vratilo u moje jadno i ispačeno tijelo(a ima me)...Malo o ribičiji malo o tekmi,i došli mi do poslovica...NARODNIH ..naravno.
Ubili se od smijeha.I tako ćuh jednu koja mi neide iz pameti:
Svrbe me jaja,poskupiće sol.
Pa kakve veze ima jedno s drugim još uvijek neznam,ali me još drži i smijem se i kad samo pomislim na nju.
Sad bih volio ćuti i koju od Vas dragi narode...
Mudrujte i ispalite pa da se ćuje...
Puno vas pozdravljam...Bistro...Franc

Mislim da većina zna za tu priču.I da je sve o tome rećeno.
Ali nije.I neće biti dok je svijeta i vjeka.Toliko je tu rećeno između redaka,i svakim čitanjem otkrivam nešto novo.Nije dječak prekinuo Zlu kob,nije riba povratila starčevu sreću, nije...
Činjenice stoje da velika riba jede malu,činjenica je da nam dušebrižnici
nedozvoljavaju,i smatraju apsurdnim družiti se s manje sposobnima,ali kad ljudi shvate da je upravo to život,i da nemogu svi biti jednako uspješni u životu,možda će se i svijet promijeniti.
Velike korporacije žderu male.Udružuje se kapital,stvaraju se koncerni.
Cilj?Pojesti malu ribu.Otvara se..Metro...Getro...Mercatone...Kaufland..
Cilj?Pojesti malu ribu.
Udružuju se veliki...GB,D,F.E,stvaraju Veliku Europu...Cilj?Pojesti malu ribu.
Amerika jede malu ribu.Japan jede malu ribu...
Dakle ako nisi rođen kao velika riba,bit ćeš lagano popapan...kad-tad.
Kad se male ribe slože...kao u vrtiću...briga tete za to...njima ide vrijeme u korist.Osnovno pitanje je : a kad više nebude malih riba?Koga će onda jest?Srednje ribe?A kad nebude srednjih?Velike?A kad nebude...
Od 1817g.velike ribe nisu uspjele pojesti moju malu(onu zagrebačku),
preživjela je i Prvi,i Drugi,I Hitlera,i Paveliča,i Tita...ali nije ovu zadnju okupaciju.Mala riba(TDZ)je pred izumiranjem.
Ako netko nešto razumije od ovoga slobodno mi napiše i na mail...fernando63@net.hr
Ostajte mi Bistro...Franc

Ribič umro loveći ribu koja mu je ukrala štap



Riba uhvaćena u jezeru na istoku Njemačke u blizini poljske granice ne samo da se oslobodila s udice nego je i 46-godišnjeg ribolovca odvukla u smrt.


Glasnogovornica policije u gradu Eisenhuettenstadt izjavila je da je riba povukla ribički štap iz ruku nesretnog muškarca i odvukla ga oko 100 metara od obale jezera Kleinen Pohlitzer u okolici Eisenhuettenstadta. Čovjek je svukao odjeću i zaplivao za svojim štapom.

Svjedok kaže da je ribolovac došao do štapa koji je plutao na površini, ali se odjednom prestao kretati. Svjedok je otplivao prema njemu kako bi mu pomogao i izvukao je ribolovca na obalu gdje je konstatirano da je umro, priopćila je policija.

"Znam da zvuči kao nevjerojatna priča ali ona se doista dogodila. Riba je izgleda bila sasvim obična", izjavila je glasnogovornica policije.
Ribolov kao ribolov nije i nebi trebao biti opasan sport.
Ali da se može svašta dogoditi može.Čak i sa smrtnim posljedicama.
Prije mjesec dana na jezeru,kod Čakovca smrtno stradao dječak od ćini mi se 11god.Ribič,prvak Države za mlađi uzrast(žao mi je što neznam ime).Lovio je ispod dalekovoda.U ruci mu štap od grafita.A grafit je vodić napona.U ushičenju što je ulovio večeg šarana,pohitao je ocu (koji je bio nedaleko) i držao je taj nesretni štap u ruci,uzdignut iznad sebe.
Štap prislonjen uz lice.Kobno.Struja visokog napona spržila mu je mozak.Odmah je umro.
Mnogi su na ribolovu umrli od srćanog,ili moždanog udara,ali to je već stvar prirode.Jer to im se moglo dogoditi i recimo za stolom,uz obiteljski ručak.
Jedan bizarni događaj desio se u Rusiji (još dok je bio CCCP).
Loveći soma noću jedan je ribič špagom vezao štap za svoju nogu.Prilegao je pored štapa i malo odspavao.Ogroman som ga je jednostavno povukao u vodu i utopio.
Postoje i razne povrede koje su moguće u ribolovu (ubodi na udicu,porežeš se na flax,uganeš nogu na grbavom terenu i sl.),ali si sam kriv za to.Jer nisi pazio.
Dosta bizarnosti za danas.Ja sam jučer pecao vrlo kratko jer...

Bistro Vam bilo...Franc

Dakle ako pogledate slikicu,vidite jedno,a tek kad pomnije pogledate vidite nešto sasvim drugo.
U životu je sve prividno.I naćin kako živimo, i naćin na koji nas ubjeđuje Državna Vrhuška,sve je prividno.
Istina je da čovjek mora sam prosuditi svojim oćima stanje stvari,i zaključiti kaj je kaj.
Iz Vlade nam neprestance stižu obavijesti kako polako izlazimo iz krize,kako nam rastu plaće,zaduženost nam je sve manja i manja...itd...itd...
Možda...kako kome...nama malima , običnim ljudima to baš i ne izgleda tako.Kada ste zadnji puta slušali da se otvorila nekakva tvornica? Da se otvorilo neznam-koliko radnih mjesta?
Prividno da.Otvorilo se neznam-koliko trgovačkih centara i zaposlilo se desetina robova,koji rade od jutra do sutra,i Svetke i petke,i nedjelje.
Jedna poznanica radi u jednom takvom trgovačkom gigantu.
Ima određeno koliko smije na pauzu,kad i koliko smije na WC,itd...
Jednog dana probudila se ,točnije probudila ju je slabina.Nije joj bilo dobro.Valjda se sve nakupilo,mislila je.I oni dani,i propuh,i stajanje na nogama,i još sto čudesa kako to obično biva.
Nazvala je da zamoli slobodan dan.Odbijena je glatko.Čak uz prijetnje,ako ne dođe...
Nema druge nego na posao.Jedva se savladavala i ostajala na nogama
(blagajnica).Nije išlo.Odlazila je nekoliko puta na WC,da sjedne,odmori,dok ne prođe slabost,pa da se umije,dodje malo sebi...
To je bilo primjećeno i dobila je otkaz.
Prividno? NE Zaista.
Evo ddadd,nam ostaje bez posla,mene to ćeka na proljeće,masa poznatih je to već prošla,i to nije privid.
To je žalosna istina ove Lijepe Naše.
Prividno dobro kotiramo za ulazak u EU,prividno imamo dobre uspjehe u sportu,prividno nam cvatu ruže.
Jedino što nije prividno je to da idem danas na ribičiju.
Bistro Vam bilo...Franc

Paulo Coelho je rekao"Ako nešto zaista želiš,sve sile ovoga svijeta će se udružiti i ispunit će ti želju".Kaj got,meni je sve kontra.
Evo tak smo si lijepo splanirali roštilj i ribičiju,a ono total kontra.
Prvo ja moram radit u subotu,drugo vrijeme nam je za Qrc,
a treće Šnajderica je bubana.
Izgleda da su se sve sile svijeta udružile protiv mene.
Znam da se može reći i ovak:
Pa kaj ak delaš,odi popodne,
Pa kaj ak pada,nebu ti prvi put da si mokar(to me opomenula i jedna blogerica,kao kaj ne grize bolje kad pada kiša),
Pa kaj ak je bolesna Šnajderica,ti joj tak nemreš pomoći...
Da sve to stoji,ali...
Prvo,delam ponoći,i nebi bil odmoran i koncentriran.Popodne mogu pecati samo usput,a ne zaistač,dakle uz društvo,roštilj i sl.
Drugo,ak lagano pada kišica ne smeta,ali ak bu padala padala bu fest,
uz grmljavinu i nevrijeme,kao što je cijelo ljeto,a to baš nije za lovit.Možeš vlovit samo hunjavicu.
I treće najvažnije,ja svoju Šnajdericu volim,i nebi mi bilo drago da je ona sama doma betežna a ja da sam na ribičiji.
Dakle Paulo,teorija ti pada u vodu,bar za ovaj put.
Bistro Vam bilo...Franc

Čuli smo se danas.Bimbo i Snješka dolaze u subotu navečer.
Dado i Koka u nedjelju ujutro.Kum je doma,Vinko isto,dakle....
moramo se vidjeti. Svi jedva čekaju ribičiju.U ponedjeljak je Gospa
i idemo u Mariju Bistricu.Dotle će se valjda i vrijeme popraviti.
Šnajderica bu na dopustu,pa bi mogli malo i roštiljat na vodi.
Klinci budu na Viru, dakle....Sloboda...Ribičija....
Drage moje i dragi moji ako hoćete koji put samnom javite se....
fernando63@net.hr
Dakle....Bistro Vam bilo...Franc

Danas neću ništa o ribolovu.Danas ću o hrabrosti.
Kaj je to kaj ljude tjera na planine?Kaj ih tjera u rat?Zakaj voze formulu?Idu na mjesec?I bezbroj drugih znanih i neznanih junaka.
Neznam.Može biti zbog love.Može biti zbog slave.Može biti zbog domoljublja.Ako čovjek želi protiv prirode onda mi to nema smisla.
Zar je morao onaj alpinist baš onuda gdje je najteže?Nije,i to mi nema smisla.Bangie jumping idiotarija.Ako se desi nekaj,kaj je moralo?
Zakaj?Kaj zbog adrenalina?Uzbuđenja?Kaj got.Piloti (neću ih zvati vozaći)formule riskiraju život za proizvođaće guma,motora,ulja...
Hajde njih bar plate.Imaju kakav-takav razlog.Druga je stvar vojnik,borac,dragovoljac,junak.On zna i riskira.Zna zašto je tamo,zna da može stradati.Ali ide,ide..do kraja.Za sebe,svoju obitelj,svoju domovinu.Za bolje sutra,za svoju djecu.On ima cilj.
Idu ljudi u svemir.Ovi zadnji su znali da da letjelica možda neće izdržati,ali išli su.Svjesno.za čovječanstvo?Možda,iako mi se stalno mota ona stara...Veliki brat vas motri.Prati svaki vaš korak.
Uzmimo sad onog planinara i npr.nekoga tko skoći u vodu i spašava
nekoga nepoznatog,ili možda dijete.
Uzmimo pilota formule, i npr.dobrovoljnog davatelja krvi.
Zaista se treba upitati i zamisliti tko su junaci a tko su luđaci.
Ako ćete mene pitati bio sam i borac,dobrovoljni davaoc sam krvi,
spasio sam nekoliko djece od utapljanja(Bog mi je dao da se nađem na pravom mjestu u pravo vrijeme).A opet ne smatram se nikakvim herojem.Samo imam određene osjećaje.
Zato valjda neću nikada shvatiti padobrance,planinare,ronioce na dah,
artiste u cirkusima bez mreže i mnoge druge ljude koji čine takve stvari gdje im je ugrožen život.
Ljude to uzbuđuje...Možda...
Ja sam valjda suviše staromodan i nešto sasvim drugo me uzbuđuje.
A to sigurno nisu ni ratovi,ni krvoproliča,ni strahovite brzine.
Uzbuđuje me što gledam svoju djecu kako rastu,kako se probijaju kroz život,uzbuđuje me moja Šnajderica(još uvijek) kad razgovaramo o planovima,o budučnosti ,uzbuđuje me ribolov,nogomet,tenis,i sretan sam što moja djeca imaju tatu.MENE.
A koliko djece to nema...nažalost.Jer su njihovi očevi bili piloti,alpinisti,
padobranci.....
Bistro Vam bilo...Franc

Zdenko je moj kum.Zajedno smo odrasli,školovali se,momkovali,a kad je došlo vrijeme da se uozbiljimo,i pooženimo,mi se pokumili.
On vam je strastveni ribič.A ono najvažnije,specijalizirao se za soma.
On ga zna naći, vrebati,privuči,i naravno uloviti.
No to ne znaći da ne lovi i druge ribe.Ima on već nekoliko trofeja:šarana,babuške(2kg)ostriža(grgeč)štuka...
Ali ipak za soma je specijalac.Lovio ga je na Savici,na Vrani,Trsteniku,Dugom Selu,Okučanima i na Kruščici u Lici.
Današnji post posvečujem njemu.
Do sutra....Franc
OVO JE MOJ KUM ZDENKO

Danas sam pogledao DVD,Komšije 2,redatelja Pavla Vranjicana.
Iako sam odgledao, i imam u kućnoj kolekciji ostale naslove
(Armacord 1 i 2,Komšije 1,El Mudžahdin)ostao sam jako iznenađen
nekim scenama i postupcima pobunjeničke bagre na prostorima koje su držali pod okupacijom odnosno tzv.Republike Srpske Krajine.
Opće je poznato da revolucija jede svoju djecu,u prenesenom značenju,što znaći da je u ime Višeg cilja spremna žrtvovati svoje najbolje ljude,borce,pa i cijele grupe ljudi ili čete.
Naime...1995g.zadnjih dana veličanstvene i brilijantne Vojno-redarstvene akcije Oluja,dopušteno je Srpskim civilima nesmetan prolaz do BiH,i do Srbije.Tako je jedan konvoj dospio do granice s Bosnom kod Dvora na Uni.U tom su konvoju bili civili,starci,djeca i
ostali koji nisu danima prije uspjeli prijeći zbog toga jer su NAJPRIJE
bježali u luksuznim automobilima pripadnici VIŠE klase(kojekakvi političari,kriminalci,lovatori..itd),zatim srednji sloj,i na kraju nemočni,
i ostali.
Zašto pišem o tome? Evo zašto:
Bježeći glavom bez obzira,paravojska,Kninđe,vojska JNA,i ostala
bagra(nad bagrama),a predvođeni zločincem general-majorom Mile Novakovičem,
naišla je na spominjani konvoj.Kako se stvorio čep,odnosno usko grlo
taj zločinac je naredio,a vojska napravila,prolaz pod svaku cijenu.
U dužini od oko 5km tenkovima su jednostavno pregazili svoje vlastite ljude.Razbacani traktori,prikolice po grabama,mrtve životinje,
ljudi,stvari izgažene....užas.I tako 5km.
Čovjek se mora zamisliti zar ne? Razumljivoje da svatko čuva svoj život i rado bi živio,ali da je spreman doslovno preko leševa do svog cilja to je nepojmljivo.
Sudionik sam Domovinskog rata,bio sam na izvlačenjima i mrtvih i ranjenih,nagledao sam se svašta,ali to su bili borci,koji su znali kuda idu i koji su bili svjesni svih opasnosti koje mogu očekivati.
Sad se stavljam u poziciju civila iz konvoja.Što su oni očekivali?
Sretni što su živi,što im je omogučeno povlačenje,sigurno nisu ni u
najtežim nočnim morama očekivali da će ih smoždit njihovi ljudi i vojska u koju su tako slijepo vjerovali.
Znam da ovo nema veze s mojom tematikom na blogu,ali jednostavno
nisam mogao da ovo ne podijelim s vama.
Sutra je novi dan...Pozdravljam Vas...Franc

Zdenko (na slici) i ja sami.Ostatak društva se razletio što po Jadranu
što po svadbama.Subota predveće,Dugo selo.
Lijepo smo se smjestili,pobacali udice i čekali.
Prvo je doplovila Mama s malenima (na slici).Onda su poćeli zezati cvergli.To su ove male napasti na slici sa Zdenkom.
Onda je opal mrak.
Cvergli su prestali napadati,i bilo je super.Čekala se RIBA.
U 23:30 je Zdenku došao som.Mali niti pol kile.Pustio ga je naravno,
ali je to bio odličan znak da bi moglo biti nekaj...
I bilo je.
Prolom oblaka i GADAN pljusak.
Kak nam je auto bil u blizini,zbrisali smo dok ne prođe kiša u njega.
Popili smo si po žujicu,i čekali,čekali,čekali...
Sada dok ovo pišem je nedjelja,23:10h,čini mi se da bu prestala....
I tako nije nam preostalo ništa nego da se hrabro pospremimo i doma.
Nema veze, drugi put će biti bolje...pozdravlja Vas ovaj dole...Franc

Ben se kupa doma.
I točka.
Hvala svima koji ste komentirali ovu malu (ne)zgodu.
Četvrtak zadnji radni dan ovog tjedna.Valja razmislit kuda za vikend, na pecanje naravno.Sastavit ćemo okrugli stol,dati prijedloge na razmatranje,i naravno nadpolovičnom većinom,a dizanjem ruke donjeti odluke...
Tak je to odkad imamo Državu.Demokracija u svakom pogledu.
Rekli su mi moji dečki da sam skrenuo s teme, i da više pišem o ribolovu,a manje o drugim stvarima.Ne slažem se ali, u duhu demokracije...
Za kraj...Jednom davno pitala me moja Šnajderica(zakonita) dali ja stvarno idem na ribolov ili idem nekam drugdje.
Riječ po riječ i postavila mi je ono vječno pitanje:Jesi li me kada prevario?Spuštenim pogledom i tihim glasom priznah joj:
Jesam jedanput.KADA? Zabezeknuto me upita...
Pa znaš onda kad sam rekao da idem na Trstenik? Nisam, otišao sam u Dugo Selo...
Za danas toliko..ostajte mi Bistrooo...Franc

Još uvijek pod dojmom od prošlog dana,otišao sam malo na pecanje u Dugo Selo.
Vrijeme sumnjivo,sparno.To može biti dobro,ali u najviše slućajeva loše za lov šarana.Pogodnije je za soma.
Nisam bio ni pola sata,i odmah mi je zagrizao.6kg.
Pozdravljam Vas...Franc
P.S. Hvala na komentaru od jućer...

NE VOLI ni ljude.
Jučer smo otišli na kupanje.Na Trstenik(jezero).Svi skupa.Poveli smo i Bena(to je ova mala zvijer na slici).Kako ne volimo gužvu,izabrali smo jedno mijesto koje nam se ućinilo zgodnim.
Izlazimo iz auta,postavljamo suncobran,podmetače,ručnike..itd..
Odjednom nam prilazi neki tip i bijesno nam govori da nemamo srama, da nemamo kulture,da smo gori od ovog(našeg) psa...
Zbunjeno gledam čovjeka i pitam ga u čemu je problem?
DA...tu ste došli kupati tog smrdljivog psa,da vam p.č..materina,
kakvi ste vi to ljudi?Još treba tu okolo srat i pišat?
I još koječega je dotični izgovorio(mi smo se samo gledali nevjerujući da se to dešava)prije nego što se vratio šamponiranju i pranju svoga automobila.ISTINA je nisam agresivac,ali sam pošao za njim u namjeri da polupam i njega i njegov auto(Yugo45,ZG-xx4-MR).
Nasreću moja životna družica i djeca su me sprijećila u tome.
Ja sam ribić i znam kaj se smije a kaj ne delati na vodi.
Sigurno se nesmije prati auto(utjecaj kemijskih elemenata na floru i faunu).Dakle jedino kaj je imalo smisla,bilo je pozvati Marijana,ribočuvara.
Kako stanuje u blizini došao je za par minuta.
Mi smo bili odmaknuti desetak metara pa nismo čuli kaj su pričali,ali
uskoro je čovjek bijesan sjeo u auto i odlazeći stiskao šaku u znak prijetnje.
Marijan nam je rekao da to nije prvi puta da ima problema sa tim tipom,i da je već jednom bila i policija zbog toga.
Mislim da ne moram reći da je iza tog (čovjeka?)tipa,ostala hrpa smeća,ispražnjena pepeljara na travu,nekoliko plastičnih boca od soka i gomila novinskog papira kojim je brisao stakla...itd..
Naravno nikome nije bilo do kupanja,i otišli smo doma.
S okusom gorčine....
Pozdravljam Vas ...Franc

Kak je bilo dobro...
Vručina velika, zraka nedovoljno i za disanje...
Svima nam smeta...osim komarcima.Oni su fenomen prirode.Njima ništa ne smeta,ni kiša ni vjetar ni sunce...NIŠTA.
Dan prvi...Subota...najave su toćne.paklena vrućina.Zdenko peca,neumoran je.Moji štapovi su zabačeni,tek toliko.Ne nadam se.
U frizzu pivo...hladno,rosno,nilina...
Djeca se kupaju(Zdenkova),kuma u pauzi između dva sunčanja sprema nekaj za pojest.Kuham kavu.Znam od pecanja ništa-prevruće je.I ribama.Čekam većer i noč...
21:15...živnulo je,na vodi se pokazuju znakovi života.
Promatram i odlučujem se kaj bum lovil.
Mažem se Autanom,zlu ne trebalo,još me svrbi kad se sjetim napasti.
Odlučujem se za šarana.I nisam pogrješio.Oko 23:00h...štap se savinuo,praporac pao...
Lupim kontru,i to je to...mrcina je gore.Nakon 20min.borbe,mrcina je vani.Krasan primjerak od 11kg.(to je ovaj na gornjoj slikici)
Zdenko se igra sa linjacima...ali...kad je vidio kaj sam upecal,prelazi i on na šarana...
Uzalud.
Do jutra više ništa,ni meni ni njemu.
Dan drugi...sunce prži od jutra.Ptice i žabe započinju svoj jutarnji koncert.Nad vodom omaglica...PREDIVNO.
U čuvarici-riba.Obraz je spašen.Vinko nadmašen(Bog je uslišao moje molitve((jesam zloban a?)).
Spremanje stvari i povratak.Žao mi je samo što nisam ponio(a pripremio)fotić,pa da malo poslikam i prirodu.
Za danas toliko...Bistro Vam bilo...Franc