Bez motiva ni riba ne pliva

utorak, 13.02.2007.

A GRADE MOJ A SRAMOTO MOJA A DRŽAVO MOJA DI JA TO ŽIVIM

Ma znam uvik ista priča... Uvik neko nekog negdi u šumarku, uvik niko ne radi, uvik svi na kavi, uvik svima sve teško, a ne da im se nikad mrdnit: liti vruće , zimi ladno, a prolića i jeseni više i nima...

Ali pa jebemu miša, pa jeli mi uvik moramo da prostite bit od velikoga kurca u ovom gradu?

Dakle, jutro jučerašnje kao i svako drugo, popij koficu i laganini počni radit. Zagrijavanje, čirnuti na blog, pa otvori mail, a u međuvremenu sam već obavila barem deset poziva... I mene moj dragi kolega radeći neku prezentaciju lipo pita s obzirom da je tuđi čovik i nema pojma da bi on triba znat ko je koalicijska vlast u gradskom vijeću našega lipega grada.

I ja naravno, kao totalni antipolitičar nemam blage veze, da mu nikidan nisam pisala stranke ne bi ni znala koliko ih ima. Još je i on primjetia da su sve iste i sve počinju s Hrvatska/o/i/... I surfam ja tako po netu, i o našem milem gradskom vijeću i nema puno za vidit, a sve šta iole valja datira iz 2005. Ok, pokušala ja to logično zaključit, ali nema logike u politici, zajebala sam se. Ma bilo mi je crnjak zvat, iskreno rekla sam pa baš mi je ka krivo šta ne znam ko mi vlastitim gradom upravlja. Ali jebi ga, nema druge. Zovi.

I javi se striček na porti valjda, i sve se on trudi, zna on i koliko članova ima, i kako se prezivaju, i kako izgledaju, ali ne zna koja je koalicija u pitanju. I njemu je bilo žaj, ali nema veze spojit će on mene s TAJNICOM GRADSKOG VIJEĆA. Ok, meni lakše, problem tek što nije riješen, osmijeh mi je od uha do uha .I javi se ona. Nakon mog pitanja, čujem tišinu... Pa mucanje...

- Pa znate malo ste me zatekli, morat ću se konzultirat s kolegicom, pa me nazovite za par minuta... -

Mislim da su komentari suvišni. Zahvaljujem samo majci šta me ovako pametnicom malom učinila , jer ovo je grozno...


E kad bi tu bar bio kraj mog dana... Ali ne ne ne.

Trčim ja s kolegom u PU da predamo dokumente za radnu dozvolu. Na tom sam šalteru bila već nekoliko puta. I svaki put ja dođem, tamo nikoga. I onda čekaš ako koja slučajno proviri i ubere te, da te zaprimi. Ovaj put došla, opet ista priča. Nisam dugo čekala, ali odbilo me . Da ne viruje ona da ja to mogu tražit, da se odem ja konzultirat u ured. Odem ja tamo, a tamo njizi dvi šta su jedne od onih koje provire ako imaš sreće... jedu, puše i blido me gledaju... Nisu one te, moram uć u drugi ured. Tamo me čeka neka plavuša sa banonom u ruci, taman zagrizla.

- Rešđšite? Kaže ona s bananom u ustima.
- Trebam informaciju, don....

I tu ona mene odjebe u po rečenice da ona nije informacijiski centar....

Ajde na kraju mi se smilovala i rekla mi šta mi triba.

Ali, serem se na PU, plavuše, neradnike, tajnice, gradsko vijeće i jebeni mentalitet: što manje radi, što više kradi...

JA ĆU DA PROMENEM OVU USRANU DRŽAVU!

p.s. radna dozvola koju moja firma traži se u ZG dobiva bez po muke... I vjerovatno ću morat kolegu gore prijavit...

nedjelja, 11.02.2007.

ŽIVOT JE MORE

Možda je moj naslov isfurani Balašev stih, ali jebi ga kad život jest more...

Život je more
Pučina crna... Po kojem plove mnogi što brode.
Nije mi srce, plašljiva srna
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose oluje
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
Al još se ne dam i još me ima!

Život je more...

Eto prikladan stih za prikladan osjećaj. Život mi je ringišpil, ja ga okrećem... Vučem poteze koje ni sama ne razumijem.

U svojim razmišljanjima o muškarcu dovela sam se do stadija da želim nemoguće i iniciram vlastitu bol.

Ali goni me neka luda požuda, neka vjera u nemoguće, iako mislim da je sve ovo jedan lijepi san.

Imala sam jedan intelektualni razgovor večeras. S mojom najdražom i najvećom legendicom. Mojom Go.

Nakon dana kad sam po teškom nevrimenu sa svojom najluđom majkom, zmajkom u pravom smislu riječi, The Majkom, kupila frižider vrhunski, za male novce koji ne može proć kroz vrata od stana, ali mi ćemo već nešto smislit... Ma najjače smo.

Nakon dana kad su svi oni koji su me cili jebeni tjedan upirali s nekim druženjem, eventualnim izlaskom, odjebali.

Udimila sam se i popila bocu T'ge za jug, ako niste probali, a volite crno vino, OBAVEZNO PROBATI.

Prija mi se jedna naljutila. Bila sam preokrutno iskrena. Može li se uopće biti preiskren? Ako može ponosna sam na svoju manu.

Kao što vidite nisam uračunljiva večeras. Ne biste ni vi bili nakon svih događanja, šta stvarnih šta "virtualnih".

Ima jedan dečko, daleko daleko. Iza sedam mora i sedam gora. Čini se simpatičan i iskren. Čini se kao da me kuži. Prije 5-10 godina, kad sam bila klinka, da sam imala kompjuter i da mi se dogodi da upoznam nekog iza sedam mora i sedam gora, sanjala bi o princu. Sjećate li se tog doba. On dolazi, mi smo ljepotice kojima je jedan konj ili princ, kako koja zasluži, spreman iza ugla kad ona bude spremna za to. Hahahahaha. Dobra priča.

Sad se osećam detinjasto. Baš nekako pre.

I onda Balaš zapeva onu svoju Provincijalku:

Postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci...

Evo ti pesma ludo jedna.

ponedjeljak, 05.02.2007.

U ČEMU JE PROBLEM? IMA LI GA UOPĆE?

U nekakvoj sam nebulozi, tila sam reć da mi je faza, ali pun mi je kurac mojih faza, pa ću radije reć da me vata nebuloza. Jesam li sretna i zadovoljna, trebam li nešto hitno mijenjati, šta i kad mislim krenit s tom fazom promjene...

1. radim posao koji mi se sviđa
2. nisam dovoljno plaćena

Faza ne traženja povišice, nego zahtijevanja iste, pod cijenu traženja drugog posla je u pripremi... Nešto više ćemo znati kroz mjesec dana.

3. nemam momka i ne znam jeli mi bolje ovako ili onako
4. imam neku viziju kakvog momka želim ali nisam sigurna da to postoji

O ljubavi očito nije baš pametno pričat u ovoj nebulozi.

5. Nisam debela, nisam ni mršava, ono taman sam
6. Lice mi se osulo prištićima ko u najgorem periodu puberteta


Moram hitno u dermatologa... Bojim se da su antibebi ipak bile hormonska bomba u mom slučaju, ali ipak ne odustajem, moram samo promijeniti vrstu tj. naći onu koja mi paše... Ali lice mi je takvo da se ne bojim da će me itko poželit da bih se trebala brinuti hoću li ostati trudna...


7. Prijatelje imam

Ali zadnje se vrijeme pitam što je to prijateljstvo, i u čemu je njegova bit. Nekad je bilo lako govoriti o tome kad su vrijednosti bile drugačije. Sada je sve postala komercijala, novac, svak od svakoga ima nekakvu korist, i od svakoga možeš očekivati da je danas tu, sutra više ne, ovisi jeli mu paše... Umjesto da budu konstanta svačijeg života, prijatelji donose najviše promjenjivih situacija i to preko noći... Počela sam se brinuti zbog toga... Voljela bih doživjeti starost s dragim mi ljudima oko mene... Jeli moguće to?

Uh koliko me još stvari zadnje vrime nekako muči, tražim rješenja, ispitujem valja li moja taktika sretnog življenja... MNogu još bolje znam, ali moram naći pravi način da ovaj osmijeh kao lajtmotiv na mom licu, ostane i dalje...
ZATO STE VI TU

Iako iskreno i za ovaj blog sam se počela pitati. Zašto ja to radim, trudim se pisati postove, čitati vas, davati vam svoje pametne misli, gubiti sate pred ekranom... Ima li smisla? Nadam se da da, jer nekako osjećam mir... Nalazim rješenja lakše. Ali opet pišem svašta, moram ostati anonimna jer svo moje prljavo rublje ne bi smjelo doći na površinu mog svakodnevnog života. A jeli to moguće?

Ja mislim da za sve ovo treba malo pameti, bistrog uma i vremena.

A jeli to moguće?

MA JA SAM U PMS-u

<	veljača, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

08/2007 (13)
06/2007 (2)
05/2007 (3)
04/2007 (4)
03/2007 (6)
02/2007 (3)
01/2007 (6)
12/2006 (11)
11/2006 (13)
10/2006 (7)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?