Avgustu je kraj
Pre neki dan, pošto su se preselili u novu sobu, J. roda ženskog i njena drugarica Sara su se izgubile na putu do dvorišta u svom zabavištu. Kako? Pa, objašnjava J, dok su ostali gledali ovako u učiteljice (bulji u vazduh u visini svojih učiteljica), Sara i ja smo gledale levo, pa desno, levo, desno...i onda smo videle...nema učiteljica! Ja sam počela da plačem, a Sara je i dalje gledala levo, desno, levo, desno. Onda je došla neka druga učiteljica, i ja sam rekla da smo se izgubile i ona nas je odvela u dvorište.
Pre par dana i nebo je postalo niže, i nekako plavlje. I oblaci teži. Postale su noći hladnije. Baš avgustovske. Onako kako ih ja volim. Oseća se blizina jeseni u takvim noćima.
I J. roda muškog je postao nekako krupniji, sposobniji i počeo je da igra.
Čovek i ja planiramo odlazak na Vis krajem septembra.
Avgustu je kraj. Počinjem da radim.
