ignorisanje obaveza
Vikend lep.
Subota na trgiću.
Kafica i pecanje.
Turska i ribice u fontani.
Drugari.
Tako brzi, veseli i čili.
Roditelji.
Tako bledi, izgubljeni i nepovezani.
To je to. Savršen sklad.
Radost.
Nedelja u prirudi, sa još tri blogera i čovekom.
Oči i Reči.
I još
1 Kriva kućica što prkosi zakonima
1 Savršen krov
Sve nijanse zelene
sir+kajmak+mmmm+od zimus+gozba pod jabukom, ili kruškom...jbg!... ispred kuće+domaćica “Milijana...Ja! Ja Mica!”
1 Micino predsoblje i mirisi
Još malo, malo, maaaalo ja radim&radim
i onda ja se puuuno, puno, punooooo odmaram&širim
I embrion je u ovoj nedelji 11. zvanično postao fetus! Čestitam Meshak! I genitalije se diferenciraju, aha! I kosti očvršćuju.
I ja imam stomak! Baš kao prava truda! I veliki je. I nekada se osećam kao kamiJondžiJa koji se preJeo i prepiJo, a nekada sam lagana i skakućem. Ali baš me briga...mislim da sam počela ponovo da uživam. Agonije su prošlost )) JEEEEE I J. je super vesela i luda. I ima nove srebrne baletanke i uz njih voli da nosi neku staru haljinu (mislim staru, iz 75.god) sa veeelikim cvećem.
I leto je. I prozori otvoreni. I miriše. I tako....
Veče vam po meri drugari
