ukradeno...

Naučila si živit, tico lijepa
od svakoga ne primit ruku pomirenja
i počinješ razumit' prvi puta
da jedno smo na vani a drugo smo iznutra

Hodaj, nebo strpljive voli
hodaj,
možda se ipak sve u dobro pretvori

Jer tko će to izvagat
svaki puta
koje riči vratit',
a koje ćeš progucat

I straj te izgovorit nakon svega
da godinama živiš s nekim
koga ne znaš

Zasto nosiš oblak iza lipog lica
viruj, bit će sve u redu,
i za svako slovo
ti ne traži krivca
u sebi il' u meni
u svemu
jer slomit' će nas to