iskreno plava
10.09.2013., utorak
Smena
|
Bio si gore, sad si pao. Nedaj se lošim mislima, prognoze su dobre. Imam praznine u pamćenju, možda će se u njima sve utopiti. Možda kažem, nije da želim tako. Iskreno, boi me briga hoće li ti se obraz ponovo osvetlati, hoće li te oprati Dunav i Sava, Dunav ili Sava. Samo ističem mogućnost. Joj, joj, u startu se videlo da sam jači igrač, delom zbog svoje neosetljivosti za detalje koji su tebi odvlačili pažnju (i snagu). Nisam videla ni usputne ikone, nisu mi pogled zadržavali ni prašni prsti ni izgubljene napojnice, ni skriveni stihovi. Od svega jača, rođena iz pepela, gorštačke krvi, znala sam kada ne odustati i kako nadvladati zvečarkin siktavi jezik i prozuklu romantiku njenih kletvi. Vini Pu je spavao uz ranjenu lavicu, dok si bludeo u dimu neobjašnjivom maliganima, a magle su dolazile i nestajale. Probudismo se drugačiji. Jači? Ne, bolji i iskreniji, koliko je moguće i optimalno. Žrtva je tuđa i tako je moralo biti. Druga je nadvladala treću i tu je kraj. Bio si gore. I to je nešto što se piše.  |
