iskreno plava
19.11.2013., utorak
Izmišljanka
|
Odlaskom iz starog kraja počelo je doba sećanja, a nepovratno završilo vreme nesvesnog, prvog detinjstva. Ostala je tek poneka slika pustare ukrašene proraslim žbunjem, sa njom neizbežna žudnja za tada izgubljenim osećajem širine i divljepitome slobode. Neobjašnjivo je to. Odlazeći zapravo se vraćamo i udaljujući se ustvari smo bliže početku. S godinama, a gomilaju se bez pitanja i upozorenja, polako, kao mozaik, otkrivam životnu istinu. Odgovorno disanje pretvara te u krutu osobu koja ne ume trčkarati s vetrom, ekonomisanje na dnevnoj, mesečnoj i godišnjoj bazi uništava svaki trag hazarderstva, a fama mirnog sna ukinuće potpuno vrckavost i čak zdravi bezobrazluk. Volim se? Odbijam da se ne vratim sebi, jasminomirisnoj i plavoj, onako rumenoj u haljinici sa velikim karnerom, kada je svaka moja reč značila baš ono što mislim i kada moje oči nisu izbegavale tuđe.  Danas sam melanholična bez razloga, pomalo ljuta na sebe jer nepovratno odlaze sati ispunjeni tihim drhtajima koji ne daju da udahnem punim plućima. S godinama (vraški su se namnožile iza datuma rođenja) nisam naučila otpustiti kočnicu i biti sasvim svoja, divim se ljudima koji su se primakli tom idealu, nikako da prestanem strepeti od grešaka i neprepoznavanja prilika. Vreme je da se trgnem. Naučiću da se volim, pa šta bude. Oznake: kraj, delfin, raznobojna, loto, foto robot |
