iskreno plava
20.06.2018., srijeda
Veštica od Bosne
Izmirena sa sobom, privremeno doduše, mirišem lipu dok šetam u društvu a sama, dok mi se misli roje, utrkuju, prepliću i sapliću jedna o drugu. Maštarim i tek levim uvom slušam njegovu priču, usputne komentare o danu, ljudima i nevažnim događajima. U sebi maštam, daleko sam, negde u jelinjaku, preskačem lokve koje je kiša napunila iskoristivši životinjske tragove. Nosne dlačice titraju i gotovo osete jako sladak miris šumske jagode, oči čkilje ne bi li u daljini prepoznale jahača sa šarenicom okačenom o rame. Tamo sam i ovde istovremeno, ovde manje, tamo više... Ubaclm poneku sentencu, da bih održala iluziju prisutnosti... Ma, šta reći, moglo se pretpostaviti.... šta bi se i dalo očekivati drugo... već viđeno... Kradom osluškujem sudaranje borovih iglica i krivim vrat da bih uhvatila parčence neba među zelenim vrhovima.... U međuvremenu se dan umori i prepusti mesto večeri, krene lagano vraćanje rutini.... gotovo se cela prizemljim, jedino mi je odjek srčanog damara zapeo negde među krečnjakom i mahovinom, ostao tamo osuđen da čeka. Oporaviću ga kad opet dođem, tinkturom od lekovitih trava i kupinovog vina.  Oznake: jagodica bobica, veštica, Bosno moja, jabuko u cvijetu |
