iskreno plava
28.03.2013., četvrtak
Skica
|
Smislila sam novu igru. Zašiljim bojice, isprintam fotku i krenem je doterivati. Prvo iz sebe izbacim svu negativnost (a nakupi se toga) crtajući brkove, rogove i velike uši. Onda intervenišem gumicom, obrišem ono što bi se moglo dopasti, pa nadomestim rogobatnim detaljima. Držeći kakvu tamnu bojicu u ustima malo se odmaknem i posmatram učinjeno (videli ste kako to rade pravi slikari). I bude mi loše. Nisam to ja. Neću ni da postanem. Ali, učinjeno je učinjeno, sad se samo nešto može popraviti, možda. Uzmem sve svetle nijasne i krenem iscrtavati dugu, pa sočnu travu, pojave se narumenjene usne i obrazi, veeelika mašna u kosi (na tufne). Tako širokogrudo raspoložena tanke dlakave nožice sakrivam balskom haljinom sa obiljem volana i pliseva, o čipki da ne govorim. Dobijem se tako, pa krenu iz bojica da iskaču leptirići i kibic fensteri, verne rode na dimnjacima, žuto sunce i različci, drvo prepuno trešnjinog cveta i ulični svirač u živopisnom kostimu. Puno je bolje, malo kičasto, ali ok, veselo nekako i razdragano, ne naslućuje se depresija ni u tragovima. Nestala. Nema je. ABRAKADABRA.  |
