iskreno plava
29.07.2011., petak
Beskraj
Uf, kako se danas osećam čudno, nesređeno, a opet drugačije, svoje. Kako ste vi? |
28.07.2011., četvrtak
Čičak plavi
|
Juče sam nabasala na nekoliko tekstova na netu koji su prosto vapili za komentarom. Odolela sam. Zato što me u suštini nije briga, zato što ne mora niko znati šta mislim, zato što se tako bolje osećam. Nije da me nisu kopkale iznutra sitne male reči, čak zbijeni delovi rečenica, ali sam odolela i ponosna sam na sebe zbog toga. Jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee! Neću se ni truditi da opišem taj osećaj, samo ga faktografski beležim, prosto stoga što prija i što fluorecentno ukazuje na moje unutrašnje menjanje. Da, odlučila sam da je najzad vreme za promene, da moram zakajasati svoj život i oguglati kožu na sitne podlosti sveta. Divim se sebi, zapravo, prećutala sam i pustila vodu da teče, karavane samo pratim pogledom dok odlaze, a cirkusu se odavno ne radujem, niti se za njim osvrćem. Ja više ne stanujem u staroj čauri u kojoj je, doduše, bilo toplo, ušuškano i sigurno, no malo je počelo ponestajati vazduha, guši me suvi vetar koji ne donosi promene.... Ona nije tu, nema se šta ni voleti - moglo bi pisati na praznoj ljušturi koja iskrivljena, napuštena, hvata eho njegovih dodira i ovlašnih poljubaca. Napušena snagom odbacivačkoostavljalačke odluke, mašem rukama kroz vazduh, plazim vazdušnim strujama i odozgo gledam mravlje ljude koji me ni strelom ne mogu dokučiti. ...................‚ |
