iskreno plava
24.08.2011., srijeda
 Samotno mesto tražim, na koje bih utisnula naše tragove, da ih isperu kiše i oduvaju vetrovi. Žao bi mi bilo da nikakvog belega ne ostane od naših lutanja po suterenima, podzemljima i visovima tavanskih prašnih prozora u kojima bih ucrtala i po neku suzu bačenu u nadi da će umanjiti bol, razočarenje i nerazumevanje. Mladež na licu Tere, veličine najslanijeg mora, bezimeni, neka bude naš grb kome ćemo se klanjati. Možeš mi reći da me voliš? Možeš li to učiniti ne osvrćući se na pređene milje i ručno prebrane čvorove, a pre bacanja kotve? Možeš li, da li bi hteo? |
