BEZ SVITLA
Jutarnji ritual sasvim je uobičajen. Otvaram oči, dižem se..... klik, klik. Palim internet, računalo.
Kava, i onako u piđami listam po portalima.. Zvonjava telefona i pomalo se spremam za u grad. I onda palim svitlo u kupatilu. Ništa. Opet je crkla žarulja, promislim.
Uzmem šminku, palim svitlo u hodniku. Opet ništa.
Aaa.... nestalo je struje.
U gradu sasvim uobičajeno stanje. Ustvari nije. Grad se dotjeruje, šminka, minjaju se žarulje.
Ahhh.... baš me živcira to šminkanje samo za prigode, za uzvanike.
Još od vrimena kad su moje cure išle u školu ručavali smo u podne, pa se tako to i nastavilo.
Danas za ručkom tišina. Čuje se šuškanje vode u susidstvu, klapaju lonci, teče, poklopci, čuju se koraci niz skale.
Nakon duuuugo vrimena konačno ručak u blaženom miru.
Bez Bivšeg, Trenutne i Budućih.
Blažena tišina i mir.
|