MOJE DITE
S velikim osmijehom izašla je na hodnik. Ljubimo je, grlimo, nervozniji i zbunjeniji od nje. Sa srićom u očim i gropom u grlu jer i ova fešta, velika, najveća do sad prolazi bez Tate.
Dok ljubim i slušam moju diplomiranu curu slike mi se vrte prid očima.
I čini mi se kao jučer da je zaplakalo malo, plavo biće u trogirskom rodilištu.
Prve riči, koraci, zgode i nezgode.
Prvi dan u vrtiću i plakanje do besvjesti jer nema mame.
Škola, pričest, krizma, ekskurzije. Lete slike.
Upis na fakultet.
I evo je sad tu, sa buketićem cvića, nasmijana. Okrenila je još jednu stranicu.
Moje malo dite, moja velika cura.
|