VRIME NEVRIME
Jučer oko podne zahvatilo nas je veliko nevrime. Spojilo se nebo sa zemljom, grmilo je i sijevalo, nebo se rastvorilo. Padala je tolika kiša da se nije vidija prst prid nosom. A uz kišu padala je i krupa. Voda je došla do vrata od auta.
Stanje u gradu bilo je još gore. Pričaju moje dvi da in je u dućanu propustila ponistra i da su vodu izbacivale metlom, nosilo je suncobrane, kidalo grane.
Nekoliko sličica sa mobitelom je ulovila moja Starija.
Kad se sve smirilo izašlo je sunce. Sad će svi turisti umisto na plažu izgamižat u razgledavanje grada i lutanje po dućanima, suvenirnicama.
Obukla sam patike i uputila se lagano put grada.
Trg, riva, kafići su puni. Sa aparatom u ruci lako se utopit u šarenilo boja, šeširića, dičji smih, sladolede…….
Oživile su kalete.
Ko zna, da nije pala kiša možda neki od ovih gostiju ne bi ni privirili kroz grad.
Napravim još nekoliko đireva priko rive i uputim se kući.
|