Pripadan tebi

ULJE, SPIZA I JOŠ PONEŠTO

U petak i subotu u kino dvorani u Trogiru održana je manifestacija Dani maslinovog ulja, u organizaciji Grada, udruge maslinara i suorganizaciju SSŠ Blaž Jurjev Trogiranin sa Trogirskim Gastronomom.
Predstavilo se puno maslinara i dalo svoje ulje na kušanje.





Uz obavezne slane srdele u maslinovom ulju.





Pulenta sa slanim srdelama.





Mali zalogajčići





Restoran Pašike predstavio se sa svojim jelima sa maslinama.





SSŠ Blaž Jurjev Trogiranin





Učeničke zadruge











Trogirska Kvadrilja.








Osim maslinovog ulja predstavljeni su i drugi dalmatinski proizvodi.
Udruga Trogirski pčelari








Dalmatinske rakije








I nešto kraj čega sam zastala i radi čega uopće pišem ovaj post.





Kad sam ovo vidila jednostavno sam stala. Ja sam mislila da više nitko ne zna za ovo, da nitko ne zna kako izgleda, da to više nigdi ne postoji.
Ne znam kako se ovo u drugim mistima zove. Na mom otoku se to zvalo spara.
Mislim da ne triba ponovo objašnjavat da neki naši otoci ni danas nemaju tekuču vodu a prije 35, 40 godina da ne pričam. Svaka kuća imala je malu gustirnu iz koje se grabila voda za jiće, piće, umit se. Ako bi bilo jako sušno i ako bi tribalo štogod zalit po vodu se išlo na Lokvu, veliku, zajedničku gustirnu.
Mater i tete bi nosile vodu u ona velika maštila na dva uva, na glavu. Sićon bi se ugrabila voda i livala u maštila, na glavu bi se stavila spara i onda maštil na glavu. Sve one su nosile maštila bez pridržat ga rukom i to me uvik fasciniralo.
Jedan put san probala nosit jedno manje maštilo ali bez držanja jednostavno nije išlo.
Kad sam vidila ove spare jednostavno sam se sitila da i ja doma imam jednu takvu. Ušila mi je moja baba, sve naruke, bez makinje. Unutra je napunjena češljanom vunom. I stoji mi spremljena u ormaru, da ne kupi prašinu.





I ćutila san babine hrapave ruke i činilo mi se kao da je čujem.