Pripadan tebi

KAD ŽENA MINJA......

Petak je počeja sasvim uobičajeno. Starija se digla za na faks, ja san se privrtala po postelji i na kraju se digla, upalila ovu veliku škatulu. Skuvala kavu. Pa se pomalo izvukla i Mlaja i nastalo je jutarnje gamižanje po kući. Vrtim tako nešto po kompu kad najedanput….. klik…. kvrcbrklj….
- Mamaaaa……
- Prigorila ti je žarulja.
Uzmen žarulju i idem se dignit na postelju.
- Čekaj, samo fali da opet žgincaš nogu. Ja ću.
I tako, ona promini žarulju, upalin…. opet ništa.
- Kvragu, evo da je prigorija osigurač.
I tako, opet san se morala pentrat na stolicu, odvijen osigurač.
- Kako znaš da je prigorija?
- Vidi…. pokažen joj.
I naravno, doma neman rezervnog.
- Šta ti je s onon lampon na zidu?
- A bogati…. izgorila žarulja!
- E, i sad ja napamet moran kupovat žarulju.
Uglavnom, sve san ja to našla, isprominjivala i sad sve štima.





I onda je opet počela kiša. Vrtimo se po kući, gledamo kroz ponistru. Nema mrdanja. Malo grmi, malo sijeva. Sve nekako podnošljivo. I onda je najedanput sneveralo, zapuhalo, počela padat krupa, svitla su počela žmigat. Pa je od Splita jaaaako zalampalo iiii….. nema više letrike.





- Mamaaaa…..
- E!
- Nema strujeeee!
- Vidin.
- I šta ću sad…. Mokra mi je kosa!
- Evo donit ću ti šteriku!
- Al ću šterikon kosu šušit?
I tako upalin ja nekoliko šterika i sidnemo za stol. Starija sa koson umotanon u šugaman.
- O jebenti, pa jel ovo 21. stoljeće?
- Pa šta nan fali?
- Babaaa… kako se prije živilo bez struje?
I usto zvoni mobitel. Nema ispisanog imena, samo brojčice.
Javin se onako baš fino:
- Molim.
- Ej, kako je kod vas?
- Mama, ko je to?
- Baba!
- Babaaaa…. Ima li u tebe letrike?
- Nema. Zašto?
- Mokra mi je kosa!
- A ima li u Naselje? – pitan ja.
- Nema.
I tako, još malo pročakulamo.





I smijen se ovim mojim dvima nenaviklim na nestajanje struje. A nama je to u zimskom periodu bilo sasvim normalno. Šterike i šuferini su uvik bile spremni. I bija mi je gušt kad bi se vosak iscidija pa ga dirat i oblikovat prstima.
Stvarno ima nešto magično u tome. Vidin da i one to rade.
I nos priljubit na ponistru i gledat kad će di doć struja.





- Amo ća zaigrat jednu na briškulu!
- Ček, da nađen karte.
- Ne mogu, mozak mi se zaledija!
I onda je došla struja i nastala je trka po kući.
Tribalo je brzo osušit kosu dok ima struje.
I povirit na Fejs.
I blog!