25 GODINA
Prije nekih misec ipo dana zvoni mi telefon. Javim se…. Dobar dan, oprostite, neznam je li imam pravi broj. Meni bi trebala D…..!
Ja sam!
Ovde Damir. Znaš, ovu godinu slavimo 25 godina mature pa bi se pokušali nać. Jesi slobodna 11.7.?
Ma naravno da jesam.
I tako, ja sam okrenila još dva broja. U međuvremenu smo se čuli još nekoliko puta, sve dogovorili. I u petak mi je stigla prijateljica sa Korčule. Dva dana su nam prošla u čakulanju, priči. More bit da se nekome i štucalo. I privrtile su se stare slike u glavi. Privrtile su se i fotografije. Nema ih baš puno, ali ovo smo mi prije deset godina.
Nove zajedničke mi još nisu stigle.
U subotu navečer smo se uputile u Split. I počelo je pomalo skupljanje.
Smijanje. Priča…. Di si…. Šta radiš? Kolika su dica? Jesi još na staro radno misto?
Dolazi li ovi, oni? Baš šteta da nemože doć!
I tako malo, pomalo krenili smo u “razred “na prozivku.
I krenile su tada priče, prisječanja.
Sičaš se kad si…..
Ma neeee…. Ne… ma to sigurno nisam bija ja!
Snježo… ti si prvi dan u školu došla u kratke gaće.
Ja se toga ne sićan.
Neobično te vidit sa tamnom kosom.
A na ekskurziji smo pivali onu pismu…..
Ja san uvik bija paštročast, a ti si tako uredno pisala!
Ti si bija štreber!
Pa je došla spiza. Bilo je tu puno lipih bokuni. Sir, pršut, hobotnica na salatu.
Pa teletina ispod peke, grdobina, pečeni balancani, tikvice, šampinjoni, paprika, blitva. Kava, kolači. Naravno, cilo vrime uz smijanje i čakulu.
I slikavanje.
Zafrkancije.
Bilo je i sviranja na gitari, pivanja. Atmosfera jako ugodna, opuštajuća.
Kasne noćne ure, bolje rečeno, rane jutarnje, došle su u tren.
|