Paukova mriža.
Život. Mriža života.
Život sa svojim isprepletenim putevima. Skretanjima. Mogičnostima. Pitanjma. Dilemama.
Di i kako? Šta napravit? Koga poslušat? Mozak? Srce? Kojiim putem krenit?
Pa se sve u glavi zagropa i nastane konfužjun. Zbrčka velika.
I misliš se.... možda sam mogla ovako, onako.
Ma nisam tribala to napravit. Nisam tribala......
Ili.... tribala sam možda.....
Jesam.....
Kad sve ide lipo, kad je sve ka po špagu. Normalno, skoro pa i dosadno.
Pa nastane velika praznina, rupa. Iz koje triba izač. I ponovno sve posložit.
Pa se ponekad zapleteš u mrižu. Zalipiš. I neznaš kako se izvuč.
Lepršaš, mašeš krilcima.
I onda iznenada nešto bljesne. Proviri sunce.
Ili ostane nekako mutno, nikako.
Nedorečeno. Nezavršeno.
I da ne bi pisala update, napisat ću odma.
Sve je OK!
Samo gledam slike i nabacujem na ekran ono šta mi prvo padne napamet.
Znam da je vruče i fjakasto, ali ako imate neke druge asocijacije, slobodno ispišite!
Post je objavljen 31.07.2009. u 10:19 sati.