Marketing
PRID NEVERU
Svaki dan je skoro isti. Ujutro sunce, vruče. Sve lipo, normalno, skroz litnje. Pa onda ručak. Dogovaramo se, aj, mogli bi se poć malo smočit.
Pih, dosta da samo to promisliš, eto ti oblaka od Svetog Ilije.
Pa se kupe, kupe, i skupe. I opali pljusak.
Ili na nebu bude sve crno, pa odlučimo ostat doma i nakon uru sve se raščisti, vrime super a onda mi bude tlaka igdi odit.
I zato smo mi lipo krenili na kupanje, pa kud puklo da puklo. Naravno, nije puno prošlo a nebo se zacrnilo. More je prominilo boju. Naježilo se.
Drugačije tuče u kraj. Nekako čudno.
Muklo, Zavodljivo.
Ovo bokunić turisti šta je bilo na plaži odma je pouticalo.
Kad te uvati neverin na moru s brodićen, triba se odma sklonit.
Ne volin baš onu jaku grmljavinu, kad puca jako blizu. Ali gledat ovako munje u daljini mi je skroz lipo. Ima nešto u tome. Privlači ka magnet.
Nebo tmurno….
Provirilo je nešto malo plavo. Ka padobran.
I ovaj leptirić se pripa. Skupija je krila, kao da traži zaklon.
Vrime je za povlačenje.
Post je objavljen 06.07.2009. u 08:18 sati.