Litnje večeri nikako nevalja provodit u kući. Ako se nema ništa pametnije onda lipo pomalo do grada. I napravit đir po rivi đir po gradu. Bez pivanja serenade.
Vrime je ovo kad i naši iz svita dolaze doma na odmor. Pa se tako vidi ljude koje viđaš od godine do godine. Ponekad prođe i više godina. Pa ponekad i taj đir po rivi malo duže traje.
Uvik nastojimo u gradu pronač nešto za sebe.
Tako sam se i ja večeras uputila na Cimatorij jer nastup ima KUD Kvadrilja.
I tako, dođem, proguram se malo naprid, tražim malo bolje misto. I majedanput čujem: Čiovkaaaa!
Ejjjjj, ne imenom, nego baš nickom.
Okrenem se… naravno…. More snova!
Pribacim se i upoznajem njeno društvo. Nakon par minuta evo i nje…..Pasikarka.
I onda su mi u objektiv uletile i ove nogice.
Taman smo malo pročakulale i počeja je ples.
Trogirski i Splitski plesovi.
Završno kolo iz opera “Ero sa onoga svijeta”.
Post je objavljen 15.07.2009. u 08:16 sati.