Pripadan tebi

FINILO JE I OVO

U tišini noći slažem misli razasute ovih dana na sve strane.
I drugo moje dite, moja Mlaja, završila je srednju školu. Oslobođena je mature tako da ima jednu brigu manje.





Prošlu sedmicu tribalo je napravit posljednje pripreme za maturalni ples. Kako sam sve to prošla lani ovu godinu nam je sve puno, puno ležernije. Nema nekih velikih stresova. Veštu i cipele smo brzo kupile. Čak bi rekla u rekordnom roku. Mlaja nije komplicirana, ni finćukasta. Njoj se ili sviđa ili ne. Nije neodlučna, oću, neću. Prvo šta joj se svidi to i kupuje.
Nekoliko dana prije se ošišala tako da je u subotu samo tribala poć na frizuru, ustvari, ispeglat kosu i našminkat se.





Ovo je prilika kao i lani da se okupe drage nam i bliske osobe. Ali stvarno one najbliže. Da malo sidnemo i pročakulamo. Nasmijemo se, onako baš lipo, od srca.
Nažalost, i ovaj put je cila organizacija i sve prošlo priko mojih leđa. Tata ni drugu svoju curu, svoju fotokopiju, nije ispratija na ples.








Oko šest uri počelo je pomalo spremanje, oblačenje. Prvi znaci nervoze izbijaju vani. Naravno, dežurni krivac sam opet ja, jer slikajem. Da ne slikajem, bilo bi nešto drugo. Ali nema veze.
Oko sedam je partenca. Naravno ovu godinu nas vozi Starija. A kad ona vozi to izgleda ovako.








Isprid hotela već ima dosta maturanata. Traže se, gledaju.
Na licima osmjesi. Oko njih ponosni roditelji. U svakoj ruci fotoaparat, u mojoj povremeno i dva.
Na licima se vrlo često očituje nervoza. Cure se spuštaju prema hotelu sa zabrinutim pogledom. Očekuju reakciju prijateljica na haljine, frizure, šminke, cipele. Neobične su mi ovako dotjerane, neprepoznatljive. Neke sam tek po roditeljima pripoznala.








Momci, visoki, zgodni, u odijelima. Malo sam se odmakla, stala sa strane. I baš mi je bilo smišno kad su moju Mlaju okružili prijatelji. Nekoliko njih ima košulju i kravatu u nijansi njene haljine.





Isprid hotela za doček im piva klapa.





Roditelji prave špalir i naša dica pomalo ulaze na ples.





Pozdravljaju se sa školom, prijateljima, nastavnicima.
Skoro, vrlo skoro, krenut će svak svojim putem.
Idemo pomalo doma, nek dica guštaju.








Jutro. Stigla je poruka da su na rivi, na kavi. Pa onda idu povirit u svoj omiljeni kafić. Doma se došlo sa cipelama u rukama. I odma se skidaju i gledaju slike.
Umorna sam…. slova mi igraju prid očima.
Ostavljam ovo ispisano. Sutra ću ispravit i ubacit koju sličicu.