100 000 I ODLAZAK
Prije sna - Luky
Prije nekih godinu dana kad sam bila u nekoj čudnoj piši – briši fazi, nekako baš u ovo doba, peti, šesti misec, palo mi je napamet….. Aj, ulovi 100 000 pa onda čini šta te volja!
Izbriši blog i bog te veselija!
Šesti misec je inače za mene jako čudnovat misec.
Svakakve ideje mi onda padaju napamet.
Brojčica se približila sto tisućici. Malo, pomalo, skoro pa neprimjetno. Moran priznat i ranije nego sam očekivala. Vjerovatno će se danas okrenit.
I šta reč nakon toliko klikova? Naravno, osim onog uobičajenog Hvala!
Ne znam!
Mislila sam napisat nešto baš lipo, pametno.
Veselo i vrckavo.
Mislila sam jučer malo prošetat okolo. Slikat možda nešto posebno.
Mislila sam puno toga.
A nisam napravila ništa. Bar ne ništa posebno. Samo ispisala nekoliko malo dužih komentara.
Izgleda da me pisanje stvarno ide kad sam ljuta.
Prošetala kroz grad i zasila sa prijateljicom na piće.
Naravno, cilo vrime razmišljajuć…. Šta dalje?
Noć je. Vanka se ništa ne čuje. Samo kuckanje mojih prstiju.
Pišem, razmišljam.
Brišem, slažem.
Razmišljam.
Nešto čudnovato mi prolazi mislima.
I još uvik razmišljam.
Trenutno u mojim mislima i ričima nema ničeg pametnog. Samo bezvezno nabacivanje misli. Sjeta.
Žal za propuštenim.
Razmišljam.
U tišini.
Malo ću odmorit.
Hvala vam svima!
Sto tisućem darujem !
|