DAŠAK PROŠLOSTI
Obično svoje slike popratim nekakvim prigodnim tekstom.
Gledam slike i ne znam šta napisat.
U ovim i ovakvin kućicama, pod ploću, živili su naši stari. Moj did, baba, mater, tete, barbe. Dok se nisu napravile kuće uz more.
Danas u Drveniku ima struje, ali sve je to nekako labavo. Ja to rečen – stala tica na žicu – nestane struje. Malo zalanpa, zagrmi, nestane struje.
Vode još uvik nema! Možete li zamislit život bez vode?
Možete li zamislit da vodu grabite sićon iz gustirne!
Znate da to baš i nije lako. Triba savladat tehniku. Puno pokušaja dok ne skontate kako to ide i dok ne uspijete!
Pa zamislite grabit vodu za jiće, piće, pranje, zalivanje! Dobro, sad se to malo moderniziralo ali s vodom se postupa jako, jako pažljivo, štedljivo.
Svaka kuća ima malu gustirnu ali kapaciteti nisu veliki pa se voda donosila sa velike gustirne, Lokve. A to nije bilo nimalo lako. Svaki od nas malih triba je donit bar sić, a mater i tete, sparu na glavu i maštil vode. Maštil se pridržava rukon, ali prava umjetnost je bila nosit maštil bez držanja. Ja san probala i nisan uspila!
Kompjuter… znan da u školi ima, jer škola održava virtualnu nastavu sa Trogirom. Ali, baš me zanima ima li još koji kompjuter na otoku!
Do prije nekog vrimena nije bilo signala za jednu mobilnu mrežu!
Nema doktora, i za običnu grlobolju morate u trajekt i u Trogir!
A da ne kažen da za nešto ozbiljnije ovisite o vremenskim prilikama, jer ako je loše vrime ne može doć ni brod lučke kapetanije ni spustit se helikopter!
Možete li zamislit život bez svega ovoga?
Možete li zamislit da vodu grabite iz gustirne?
Možete li zamislit da se grijete na drva?
Da ne pišete postove?
Da ne možete odgovorit na komentare?
Kako biste izdržali bez tehnike?
Bi li van bilo teško odreč se komoda?
Iskreno, meni bi!
Sve je OK liti kad je otok pun, kad svi dođu na kupanje. Kad ima svita, dice, radosti , veselja, cike, vriske.
Ali sad, zimi?
Bi li iko od vas bija spreman živit na ovakvom otoku?
S dicon?
Ja ne bi!
Liti mogu, zimi ne!
Mogla bi 5-6 dana, 10, možda bi mogla i misec ali cilu zimu?
Ko zna možda bi se navikla!
Ali težak je to život, težak! I nije uopće čudno da se otok prazni. Svak ide za boljin životom, svak dici želi pružit nešto više. Svak ima posal na kraju, na otok svrati vikendom, na otok se vrati kad ide u penziju.
Otok ništa ne nudi. A ako počne nešto nudit tipa turizma ili bilo šta drugo, od mira, tišine i užitka više ništa.
|