Pripadan tebi

USNE

MIRIS......

:-)

PRIKO MOSTA O CIOVA

Volim maškare. Volim gledat skrivena, zamaskirana lica, pogađat tko se krije iz maske. ( A u tome sam baš loša.) Volim vidit vesel i nasmijan svit. Kad svi bar na sat, dva zaboravimo na sve probleme, grubu stvarnost, zabavimo se, razveselimo. Zaplješćemo ideji, kreativnosti i izvedbi omaškaranih grupa.

Jučer je dan počeo pahuljasto, pa je malo pomalo izvirilo sunce. Popodne je bilo hladno ali sunčano. Sa Čiova je krenila maškarana povorka.

MALIŠI

Omaškarane tete i djeca trogirskih vrtića.

OPET ĆU TI DOĆ......

PAHULJE, MAŠKARE.......

Veljača je, vrime je maškara. Nedjeljno nebo nekako je sivo ali važno je da nema kiše.
Vadim zimsku opremu, šta znači kapu i šal i krečemo put Kaštili. Točnije, u Marinu Kaštela di se okupljaju maškare za povorku.
Vani luđački puše, šta se na slici ne bi baš reklo, ali virujte mi, dobro me nosilo i guralo.

ČIPI - ĆIPS

Ne znam kako je vama, ali meni je već pomalo puna kapa ( ovo da buden fina) ovog zdravstvenog odgoja, jednih, drugih, trećih, prepucavanja, gostovanja i predavanja. Čitam ovo, ono, slušam a iskreno, ništa me previše ne interesira.
Ako ćemo iskreno reč, ako dica mogu u školi učit vjeronauk onda mogu i zdravstveni odgoj. Ni u jednom ni u drugom predmetu neće naučit ništa loše.
Usput čujem, negdje pročitam, da se iz škola izbacuju hrenovčiće, paštete, naresci. I to mi se baš sviđa.
Ali.... naravno uvik neki ali.
Obrok u školi je samo jedan obrok, dva. Sve ostale obroke djeca dobivaju kući, od roditelja. I tu se triba zamislit. Ali neću sad o tome.
Ustvari, u glavi mi se zavrtila nekakva ideja, da probam nešto novo.
A idejni začetnik je.... a ne, neeee.... nije medičina, nego Vrtlarica.
Sitila san se jedne njene emisije di je sušila jabuke. Naravno, gradski zrak i nije baš idealan za sušenje na zraku i zato mi mozak radi brzinom munje iiii..... tralalalala..... profesoru Baltazaru se upali kišobran!
Sitin se ko ima onu malu kućnu sušilicu.
I tako, ogule se jabuke.