Pripadan tebi

KUD PLOVI OVAJ BROD????????

Danas san čitala jedan post, nešto komentirala i popodne , priča za stolom vrlo slična. Svratio je donas Roker, prijatelj moje Mlaje i Starije. Momak stoji kat poviše, od kad su se rodili skupa su, od prvog osnovne do danas. Uglavnom, malo čakulamo, ide večeras na rođendan.
- Aha, znači bit će noćas punpanja, na hitnoj?
-Ma neće.
-Rokeru , je li ti piješ?
-Popijen pivu, dvi. Nisan se nikad izopija.
-A je li ko od ekipe pije?
-Ma svi van mi pijemo pomalo. Ali da vidite ženske, ne biste virovali. Jednu večer san jednu čuva do dvi ure dok je malo došla k sebi. One van padaju po parku. Tako ih je ljigavo vidit. Da vidin Mlaju ili Stariju odma bi in zalipija trisku.
-Čula san da se u školi mota i puši trava?
- Pa to van je normalno!
-Normalno????
I onda počne nabrajanje u povjerenju. Puši ovi, puši oni...
-A znate li čime na fakultetu održavaju ritam i koncentraciju?
-??????
-Speed.
Prolistala san par blogova ove mlađarije. Večina je u nekoj depresiji, stresovi, samoozljeđivanje, amoreksija...Kvragu di je ovo sve došlo? Šta se njima mota po glavi? Zašto??? Ma da se razumimo, nisan ja bila neka svetica, nije niko od nas. Znali smo i mi sa društvom zalampat, popit, zalumpat. Ali isto tako smo znali napravit štimung bez pizdarija. Nastojim ići u korak s vrimenom ali neke stvari jednostavno ne razumin. Ne razumin kako roditelji puštaju dicu u zimsko doba vanka do 2,3...? Kako mogu poć leć dok ne dođu doma? Je li se oni pitaju di se ta dica skitaju u to doba??? Kad dođu doma zar ne primjete smrad alkohola? Ne znam, nisam pametna.
Ova dica danas sve imaju, najnovije mobitele sa kamerama, ultra modernu robu i sve ostale zvizdarije, i ono šta in triba i ono šta in ne triba. Ništa ih od toga više ne veseli. Možda je kvaka u tome. Čini mi se da dica jednostavno ucjenjuju roditelje. Ja san uvik mogla njima dvima priuštit dosta toga. Nekad sam mogla i više, ali sam smatrala da se ne tribaju razlikovat od ostale dice. Nadam se da sam uspila Trudila sam se pravilno ih usmjerit, pokazat im prave vrijednosti. Pišem u jednini, jer večinu vrmena su prepušteni meni, na meni su sve odluke i zato mi je još teže. A tata kad je kući, ne može odolit svojim curicama. I zato se bojim, bojim.... Bojim se navečer kad izađu vani, bojim se vožnje skuterom, autom.... I zato sad u ovu uru bocan po konpjuteru. Pa ovo je za izludit. Najbolje bi se bilo napit!!! Šala!!! A možda i oni tako razmišljaju????