POSLJEDNJIH NOĆI NE IZLAZIM VAN........
Evo konačno moje cure se uputile u Grad. A i to spremanje za u grad je cirkus svoje vrste. Gužva, ludnica, šta ću obuć, šta ću svuć. Je li zima, makni se, triba mi zahoddddd, di je šminka, je li mi dobro stoji. I to iman dva WC-a. Ma neka one idu vani u miru Božjen, računalo je moje.
Danas san mislila lipo se opružit na dvosjed. Vanka oblačno, kiša oće-neće, mene boli glava za po..zdit. Taman san lipo obidvala, a cili stan se počeja trest. Majko moja, biće koji luđak cipa majoliku u kužinu ili banj. Najrađe bi slikala toga debila i objavila slike. Ma da, vidila san i ko je. Luđak u kompletu!!!!! Subota, dvi ure, a on još buba. I onda san lipo skupila tunju, put pod noge i u suprotnom smjeru od prošle subote. Uputila san se put Pantana.
Naziv Pantan potiče od latinske riječi Pallus šta znači Blato. I večina našega starijega svita reče: iden u Blato, kupan se na Blato, živin u Blato.
A za doć do Pantana triba savladat nasip. Neko se penje po planinama, a ja po nasipu ( a i to je avantura). Zadnji put san tamo bila kad je profešur iz prirode ( kemije, biologije ) da napravit dici herbarij, močvarne biljke.
Sin dotičnog profešura će se pripoznat. U pozitivnom smislu. A da, bila san jedan put na kupanje.
Za dicu je lipo, plitko, pržina, a ja mrzin lažinu, ono kad ti se mota oko nogu. Pa sve mislin da me neko vuće. I još su me izbocali komarci. Alergična san na ubode komaraca i osinaca i došla san doma ka da san pribolila varičele.
Danas tamo vlada mir, tišina. Samo udaranje mora u žalo. Tice. A nije mi bilo ni ugodno, onako samoj. Prošetala san malo po plaži i pomalo se uputila put Grada.
I fala Bogu doma me doćeka mir.
|