pola moga svijeta
naposletku
Balašević u pozadini...tuga u duši.
Ništa nije kako treba...sve ide nizbrdo. Čega god se uhvatim sve ispari kao izmaglica.
Ne živi mi se...sve nekako prolazi mimo mene..kriziram..po pitanju svega...ne mogu da upravljam ni sa čim.
Digla bi ruke od svega...nemam snage više gurati napred. Truditi se za nešto za šta ne znam ni da li je pravo. Iz dana u dan...sve ukazuje da nije.
Svakim danom sam manje srećna..zavaravam sebe da će proći..ne znam.
Ubija me sitnicama....ne oseti trenutak sreće koji mi je potreban. Samo malo želim...a dobijam sve suprotno.
Njegovi postupci govore da sam ja ta koja je nezrela...ne shvatam...i sve ostalo...
Možda je tako...ne znam...više nisam sigurna šta je ispravno šta ne...samo znam da me ubija..ubija ono lepo u meni...
rečima...postupcima...osećam se ja ta koja ne zna da daje...koja ne donosi dobre odluke
Umorna sam...jako sam umorna...od svega....
Želim samo malo ljubavi, neko da me voli, da znam da neko želi da sam pored njega, da mu je dovoljno da bude kraj mene gdje god, kad god...da znam da me neko voli kao i ja njega....malo poštovanja i razumevanja želim...da li je to mnogo? :(
