četvrtak, 31.08.2006.
i svi me vole, svima sam duhovit...
|
Mene već duže vrijeme proganja jedna misao... Zašto me svi ljudi tolko vole...
Voljeti je preblaga riječ... Mene ljudi obožavaju... Gdje god da dođem... Nitko nije ostao ne šarmiran od strane mene... Ima jedna ženska na poslu... Radi samnom... Nećem reč kak se zove, al to vam i tak nebi ništa značilo... Znamo se nekih tričetri dana... E i dam ja njoj svoj br moba kao čujemo se nekad za kavu i tako... A ona popizdila zamnom... Zove me svaki dan... Šalje poruke... Nemre živjet bez mene... Uglavnom, a kad je vidim ponaša se kakti normalno... Kao da nije bila opsjednuta mnome dandva što me nie vidla... Stalno me poziva na neke kave, na cugice... Pa da zajedno idemo u noćni život... Pa da idemo zajedno na posao... Pa da idemo zajedno s posla... Ukurac... Zašto moram bit tako divna i krasna i šarmantna... Zašto ne mogu bit ko svi vi jadni luzeri s kojima se nitko ne želi družit pa vise po netu nonstop... E jebem ti svoj neodoljiv šarm... Valjda je to cijena koju moram platit što sam tako s(a)vršena... Ah neznam... Težak tie život moj... Svaki dan se gledat u ogledalce i trpit uvrede kao što su Joj baš si lijepa danas... Baš si krasna... Jebemti ja nisam divna i krasna i lijepa... Ja sam prejebena, prejebozovna, prenenadjebiva... Pre... SAVRŠENA!!!! Da, da... to je ta riječ... Ja sam savršena...  |
