sve cure žele bit ja, svi dečki žele bit samnom...

Tako mlada, tako mlada... noću sama lutam ja...

I tako... Moj jadni, mali životić opet nema smisla... Šećem se ja sa frendačom po kvartu... Lajemo nešto deseto, bezveze... Kad ono naletimo na zgodnog frajera... Visok, smeđ, bajno građen, guza za 5... Sad bi ga tu s leđa... Zašprehava neke dromfulje koje se kesulje na silu... U afektu se okrene prema nama... I pogodite koga to moje (tj. naše) oči vide???? Ni više ni manje nego Sexych Vexich... A u kurac... I dalje jebeno zgleda... Svaka bi ga mala... Bio na moru... Preplanuo... Pločice i dalje stoje... Još uvijek je najjebozovniji frajer u kvartu... Pogleda me, a ja se sva rastopila... Ohoho, pozdrav, mig i ostalo i ja sam već na zemlji... Ma ne mogu vjerovat... On već nabacio neku spiku, kao di ste curke, šta ima... Odmah meni kaj se ne javljam i te brije... Ja se jadna sva zacrvenila... Ostala bez teksta... On meni kaj se ne javljam, pa ja se uvijek moram prva javljat... I ja znam da on mene oće sam za djecu pravit... Pička jedna... Prođe mi prstima kroz kosu... Nova zurka, mala??? Ja nešto promrmljah... Nije vrijedno spomena... Uglavnom... Kako se usuđuje???? Ponašat se kao da ništa nije bilo??? Oni sati i sati ljubavnog plesa... Strasti... Kao da ništa nije bilo među nama... Pa srce mi je slomio... Gad!!!! Šmrk šmrk... Priča mi tu neš o kosi... A ja bi ga samo zgrabila i ljubila... Lizala... Khm da... Ja se pravih flegma... Kolko je to moguće... On je i dalje prosipo svoj šarm... Pokušavao me opet osvojit ko da ne zna da sam već njegova... Ima novu majicu... Crna... Uska... Prehot... Trebo je samo reć... Samo reć... I već bi bili kod njega... Kod mene.. Na klupici u parku... Svejedno... Ne mogu vjerovat da sam još toliko slaba na njega... On je moja Laura... Moja Beatriče... Ne mogu živjet bez njega... I kad mie slina već počela lagano kapati po podu pokupi me frendica da idemo doma... Dok mi je još ovo malo dostojanstva ostalo... Kako nisko čovjek može past zbog drugog čovjeka????