PERMAFROST

subota , 20.01.2018.

ninočka vasiljevna moja je cura
to znaju svi kosooki pastiri u tundri
i to u krugu dvjestopedeset kilometara

točnije
između žiganska i gornje terde

moja mala leži zamrznuta metar i pol duboko u permafrostu
ima žute oči i nabubrele usne i dok ovo pišem
šalje mi sms
razmnožavala bi se

ja upregnem dva soba
lociram je preko gps-a
iskopam je
napravim joj sedmero malih
od toga tri čukčija i četiri jakutija
vratim je i sad sam miran sedam godina

s proljeća moja ninočka bere pupove ernike
i njima djeci dopunjuje obroke između dojenja

o ocu im govori samo u danima
kad su pupovi
toliko gorki
da svih sedmero odbija sisu

kad odrastu
ubit će me
i zbog rezidualne alkalnosti
pojesti kao domicilnu divljač

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.