U MOJEM ATELJEU

četvrtak , 04.01.2018.

jebote, kak je hladno!!!

hej, imaš ful zanimljivo lice,
mogu te fotkat?
pitam plavu bombicu
s konjskim repićem
dok šiba prek kvatrića dijagonalno,
mala, ono, model,
čist umjetnički,
kuiš.

kaj je tebi, zvizbi?
pogleda me lutkica prezirno
ispod napola spuštenih albatros trepavica.

čuj, puca,
da se ne zekamo,
kupio sam si canon 5d
20 000 kn,
malo mi je ostalo love
pa sam si za 9 soma
kupio 70-200 2.8 ISL ,
ne?
sad si tražim aktericu,
ono, poziranje na golo,
som po satu.

kaaaj?
može!!!

bingo!
pristala si otprve
dam ti adresu
onda, puca, sutra u 6?
može?

ok,
bok canema

pozadina je crno platno,
difuziram plahtom ispred lampe,
namještam te nježno,
rukica, stopalo, dojke, brijeg, sve opipano
u realnom prostoru i reljefnim koordinatama

škljocam kao lud.

pristaješ na sve poze,
isuse,
ubijamo se od profesionalizma,
miješaju nam se hologrami korpuskularno,
sva si mokra,
oblačiš se,
zabacuješ konjski rep,
hvataš kvaku,
još jedan koketni okret:
sutra u 6?

u šest, bejbe. pusa!

jea, kažeš,
namignuvši s vrata,
s prstom uperenim u moje međunožje.