subota, 13.06.2009.
PJEVAC NA KLAVIRU
Kad god u stvarnost prstom umoćim
Tad pogrešne rime sroćim
Kad god polako otpuštam sebe
Tad umom plovim do tebe
Kad god mi sava udri u oći
Tada ne bojim se noći
Kad god zadatak stavim na pistu
Tada se vidim ko istu
Kad god je tema moj mali dio
Tada znam da nisam ni smio
Neću ni smijeti jer mnjenjaju neba
Goluba koji im terba
Pa samo sam glumac
Na klaviru
Idite,pustite me na miru
I jecam stoput
Ma samo dišem
Pa naput i naput
Eh,još mirišem
Dobra djeca uvjek će znati
Skratiti rimu i poletiti tati
Dobro biće će uvjek htjeti
Šarati rimom i vratit se sjeti
Dobro jutro,a sada se smije
Onaj koji glavom nije
Dobar,neću
Pa ja samo režim
U pritajku krasnom
Polako biježim
O sušte rime i od svoga Boga
Istina,nije da treba mi noga
Pa opet kažem,ja sam i manji
Od sveg što viće
Od sveg što se srami
Ma tko sam,prosta
Ka ja sam i dijete
A sada dosta te tuge i sjete
Volim,volim o Bože znaš to
Pa sebe golim,o rimo zašto?
Volim ,volim i sada nebi
O nikomu,nego o tebi
Pa evo rukom,
Ja ću krenut
Nitko u svitanju neće venut
Pa dobri jesam
A šta su baloni
kad viću gdje sam?
O Bože opet te molim složno
Daj da dar rimom ložno
Daj dar nogom isto
Daj da nisam taj kist
Daj da sam svemoćno ist
Daj da sam fulao zanat
Daj da imam inat
Daj sve to zapiši daj i ti miriši
Daj da ljubav se rađa
Daj da nisam krađa
Daj da kud idioti
Daj pa hooti,hoti,hoti
O ljubavi plitka što meni kažeš
Da ljubav je vitka,zar previše lažeš
O Bože sve mi smeta,
Pišem pa šteta
Probat ču otisnut stijenom
Kanmen na mome oku
Dićit ću se i ljenom,
Poteće svome toku
Dićit ći se divinom
A negtje tamo južno Ići će ni krivino
Ni ružno,ni tužno
Dićit ću se i sjenom,
Ma kome treba
Igrajući se sa ženom
Za komad hljeba
Dići ću se i sobom
A ti me nećeš dići
Pa kud bi sa tobom
Dal sve te rići...
Potpis je kao rijeka,
Još prijatelj je stran,
Pa neka nisam teka
Ko dobar dan
A odgovora tristo
U tom malom horizontu
I sve to na zemlji isto
Ili u mom životu
Gore,dole,što se ćudim
Kome biće je i ljeno
Zašto žudim,zašto ludim
More ,vjetru,pjeno,,,
Nisam,neka,neka zbori,
Tko je bolji,tko je gori
Neka svatko progovori
O svitanju i o zori...
Opet kista mijenjam lako,
Shvatit će jer gdje je tako
Moj je potez samo boja
I bez srama i bez znoja
Pa sad granu žalim strasno
O tom stablu neću sada
Za tu granu sad je kasno
Kada svit sam,kad sam nada
I na koncu po svom loncu
Dobih nutrinu duše
U tom mraka zemlje svodu
A vitar puše i puše i puše....
