Never be affraid to dream!
26.07.2007., četvrtak
Noćna mora
|
Itekakva. Grozno. JOš uvijek me trta prođe kad se sjetim. Svašta sam sanjala, čak i sebe u wc-u kako nešto pjevam, wc školjka je žuta, odvratna, popišana i ostale gadosti, moja bivša učiteljica je isto u tom wc-u u kojem ima nekoliko odjeljaka...Ono što me šokiralo.... Mama me nazvala i rekla mi nekim...skoor pa ravnodušnim glasom da je tata poginuo. zaprepastila sam se, plakala, mislila na njega, pa sam se čudila maminom čudnom ponašanju...a poginuo je nekako čudno, nešto s avionom na trećem letu, tako nekako. Probudila sam se. Vjerojatno od straha ili šoka. Odahnula. Minutu nakon toga me nazvao Alex radi nekog broja računa..ja jedva govorim, još šokirana od sna, on meni da mu to treba uskoro, a sad evo trenutno je skoro 8 navečer, on spava i taj broj je pustio za kasnije. Glavno da me zvao u 10 ujutro. CCCCCCCC. I onda kaže "Ako ja mogu se dizat u 6, možeš se i ti ranije dizat". Ako se ja NE MORAM dignut prije 10 ili 11, a spava mi se, onda ĆU SPAVATI DO 10. Šta bilo koga briga do kad ja spavam. Do 1 sam danas spavala, malo manje...pa sam mu saznala taj broj, rekla mu da sam to našla, on meni prigovara oko spavanja. Neće meni nitko govorit do kad ću ja spavati. Jel tako?:D Uglavnom....san me blago rečeno šokirao. Poslije sam otišla po dragoga jer su ga noge bolile, skuhala pola ručka i tako...:) tata je kasnije išao sa krova skidat borove iglice, mama mu kaže "Nemoj past", nešto sus e zezali oko toga, a ja si u sebi mislim "samo se vi šalite". Eh...:) Nije pao. :) Ništa, idem...................................:) Pusa Lexyju:* |
