Hapaks

Dobro došla tugo.
Nek oproste mi oni
što taj stih napisaše prije,
al dok u meni se lomi
ja nemam ništa drugo.
To je danas tako.
Čak i ovo sunce je prazno
što usudi se sjati.
Crna mu koprena treba
da prekrije lažan sjaj,
ionako je hladno
i čeka zimski zagrljaj.
Ljudi uopće nema
ja samo duhove vidim.
Sjedim na sivom betonu
i pasiram mu dim.
Znam što napisah,
i stvarno pomaže.
Al kad netko „bit će bolje“ kaže,
znam da laže.