Nedavno su me pitali što je sreća.
Rekla sam:
- Ne znam. Ja imam problem s tom riječi oduvijek.
Ali ovako sa sigurne daljine... mislim da je sreća mir.
Nekoliko dana kasnije sam u jednom pismu napisala: - Neravnoteža je moje najstabilnije stanje.
A onda sam jučer naišla na ovo...
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Al' ipak uz mene se može, mada je neobično, sa mnom je čudno čak i umreti...
jer ja se ne završavam.
(M. Antić)
Skamenilo me. Onda sam to razdijelila na sve strane i rekla javno:
- Evo... od ovoga ja bolujem.
Navečer sam na pozornici gledala dijete koje je jesenas zamijenilo sport s umjetnošću, ali svejedno s ravnotežom nema problema.
Još poslije napisala sam jedno dugo pismo.
Zadnja rečenica bila je:
- Tako sam mirna... ne znam što mi je.
Tako sam mirna... ne znam što mi je.
tessa k
|