gustirna

Moj pogled na fjeru

O splitskoj fjeri sve ptičice na palminim granama cvrkuću uglas.
Svake godine uvik ista pisma koja nam je puno draga,
pa je volimo složno zapivat, a ko ne zna riči nek pogleda kod naše kamene
O cvitnoj fjeri iz Dioklecijanovih podruma tradicionalno izvještava lutajuća reporterka - Čiovka
Zanimljive povijesne pričice podastiru se Užežin fjere

Ranojutarnji povratak sa Visa u Split, omogućio mi je da bacim pogled na splitsku fjeru malo drugačije nego svih ranijih godina.

Kod Lučke kapetanije prodavači šarenih balona napuhavali su svoje šarene planine čiji vrhovi su se s kampanelom nadmetali
- ko je visji i lipji?!



Iz sveg tog sjaja i šarenila izdvojio se jedan cvitak kojeg bi volila zauvik vidit nek se vijori sa kampanela kao zastava svih ljudi dobre volje



Uputili se mi priko rive prema kući svojoj, ali ....
zašto ne bi malo stali, odmorili, pogledali...
doma dica ne plaču...ajmo malo guštat skupa sa našin gradom,
koji slavi svoju fjeru...sa našin sviton koji zna guštat u ovako lipome danu.
Našli smo mista u kafiću na balkoniću.
Divota od pogleda!



I dok palme njišu svoje grane,
i staro i mlado oblijeće oko šarenila na bancima






Sve je više koraka koje riva broji,
onih užurbanih - triba doć doma, donit spizu, spremit obid


Neko će napunit košaru za piknik


Ponosni građani Splita učinili su đir priko svoje Rive




A ni gosti nisu zaostajali za domaćima




Među velikim koracima, lepet malenog leptira


Pogled priko jarbola, tendi, suncobrana...more, brodovi, ljudi...

Jedna žena čeka...


Akoštaju Trogirani i Slatinjani!


Svak o svom poslu




Dočekali smo i početak procesije,








ali ne i kraj.
Zaprišili smo prema Marmontovoj prije nego je začepi procesjun, ušli na Šperun ...
a tamo rotirajuća plava svitla upozoravaju:
Dok jednima sviće , drugima smrkne!





Sveti Duje i sveti Frane, bidnim ljudima šta im je izgorila kuća tribalo bi jedno čudo...
i ne samo njima


Splitska fjera nastavila se do dugo u noć...okrunjena još jednim vatrometom.