gustirna

LUDA SPLITSKA NOĆ

Ove subote i nedilje izvuklo me vanka iz moje udobne račje rupe.
Nećete virovat - došli mi prijatelji iz Zagreba i izbacili me
ludu splitsku noć!

Prva noć dočeka - Ma šta Nova godina, ma šta vatromet?! Ma šta milenijska fotografija!
Ovo je tribalo doživit i priživit i osjetit ponos u sebi - "Pa i ja sam bila dio te lude noći!"
Fotoaparat je osta doma, pa bar nešto od drugih, da osjetite atmosferu sa Vrha Marjana



Moje navijanje uglavnom je bilo povezano s navijanjem satova dok se nisu pojavili digitalni,
ili navijanjem dječjih igračaka koje su se onda vozikale i svašta radile da bi dicu zabavile.
Biti navijač u sportu - to nije bija moj đir, ili kako danas mlađarija reće - nije moja šema.
Sićan se samo da san u jednom periodu mog života, onda kad sam svoje bebe spremila u podrum i počela se zanimat i za muške stvari, tada san činila tati društvo u gledanju TV utakmica iz onih vremena kad su po terenu
trčali i zabijali golove Šurjak, Jerković, Mužinić, Žungul, Slišković....


Za jubav muškima iz škole, skupile bi se cure iz razreda navijat za naše na školskom igralištu.
Onda su oni glumili Sliškovića- Baku, braću Vujoviće, Vilsona Đonija (uvik san se pitala šta mu je ime a šta prezime?)


Volin kad je svit sritan i pun veselja, kad se piva i skače u ritmu sriće i veselja. onda san i ja sritna. A ko ne bi bija?!
Kad osjetin tu atmosferu, ka šta san je čutila one tihe noći, onda se ukrcan i prepustim,
nek me nose valovi radosti i veselja .........

E,u nedilju sam se već bolje organizirala, kako i triba na slavljenički dan.
Inače bi se moga kogod i najidit, ka ovi lik- neki jidni patuljak,
šta ga je naslika naš stariji umitnik na nagovor ekipe iz osnovne


Neću puno pričat, samo ću vas prošetat ulicama moga grada koje su mi bile najbliže

Od bauštele na Dražancu




do na Solurat





pa priko Babine ulice



do u Senjsku




pa priko Penićeve i Stagnje, do u Križevu



iz Bilanove, di je uvik na istu ponistru obišen bili luk


u Radmilovićevu




skrećen livo u Biserovu


izađen u Plinarsku kod Asanovića


pa nizbrdo do Matošićeve


okrenem opet livo i eto me kod Starog placa.


Rika ljudi prolazi mimo placa prema Poljudskoj lipotici




Stari plac ostaje tužan i sam


Rikverc prema Marmontovoj




skrećen prema Pjaci i Getu




Sveti Duje- ća bili barjak ne viješ?
A je, eno ga skroz gori, jedva se vidi


Ispod svake škure vijore barjaci Torcide i navješćuju puku:
Ovo je fešta maloga čovika šta živi i gine za svoga Hajduka!






Na Rivi je još živo, dok traje jubilarna utakmica između Slavije i Hajduka


a i vrime je od obida


ne za svih




Ajmeee, lipo li je Matejuškon proći








i doma na ručak doći.
Priko uva slušan prijenos sa Poljuda. Eno, govoridu da Hajduk gubi 2 : 0.
Pa šta? Koga danas briga jel gubi ili dobija!


Večeras.... košulju bilu obuću ja!


Mala ekipa veselih kapljica uskočila je u rijeku Marmontove


i prepustila se biloj boji u crvenoj noći


19.11.








Nema više vatrometa,.... ma ima još dima, ima još pisme, ima još ludila!






I onda se neko čudi -
kako san mogla prije 25 godina na Mornarevo pitanje o životu u Novom Zelandu?
reći: Ne iden ti ja nigdi odavde!
Tamo nije moj đir, tamo nije moja šema,
u ovi kantunić svita
iman sve šta moja duša triba!