ovaj, nda, i tako
Znaci, evo me nakon vrlo kratko vremena (nema veze kaj se tak ne kaze)... Ovo je ocito jedino mjesto di mogu izlit sve kaj mi smeta i fali i nedostaje i ide na zivce i tak dalje... Znam da me sam par ljudi cita (a taj broj je vrlo mali, sram me i rec kolko
al mi se zivo fucka)... Ovo je jedino mjesto na kojem ljudima nemrem ic na zivce svojim tupljenjima o glupostima... Mislim, mogu, al ak im idem na zivce s tim glupostima, nek ne citaju dalje.
Znaci. Sad cu se nadovezat na onaj jucerasnji post. Nakon kaj je doso, rekla sam mu da mi kaze nekaj, da da neku reakciju na ono od nedjelje. Mogu se kladit da je blijedo gledo u ekran kad je pito 'A?' (a mozda i mulja, jer je vjerojatno vidil, al ne zanima me vise) na sve ono kaj sam, hmm..... rekla? Ndobro. U biti, rekla sam mu da mi se svidja (opet) i trazila sam neku reakciju, kad vidis njega 'kakvu reakciju oces?'
Mislim da sam tak zakolutala ocima da su skoro ispale
Boze moj! Kaj kakvu reakciju ocu? Pa reci, vrlo jednostavno, il ti se svidjam il ne, i tocka! I onda mi je reko da sam mu super kao frendica... Znala sam da je to to. Da nema nis vise. Onda me je pito dal sam ja ocekivala da ce tu bit nes vise. I ja se opet udarim u glavu
i zakolutam ocima
i kazem: 'pa.... mozda'. Tada je reko da je zaljubljenu neku drugu curu. I tu je stalo. Pitala sam dal cemo ostat i dalje dobri frendovi nakon ovog. Reko je da je sve ok, kao da se nikaj nije ni dogodilo. 5 min nakon toga (jer mi je ocito tek tada doslo u glavu da ne osjeca isto prema meni ko i ja prema njemu) tak mi se plakalo, i sva sreca da su Marija i Iva bile tu, na msnu, jer mislim da bi se fakat rasplakala. Al na kraju nisam! Fala cure! Fala i Dominiku kaj me nasmijo sa onim svojim primitivnim ljudima i kaj ja znam cim, i kaj sam mu govorila sve i svasta jer sam bila razocarana... Fala mu kaj je uopce gledo gluposti koje su mu se na ekranu ispisivale
A zapravo, to mi je bilo najvaznije, to da ostanemo dobri frendovi, jer je on jedna fakat draga osoba, s kojim se da i pricat i zezat i sve to tak nekaj.... Mislim, u ova tri mjeseca kolko sam ga stigla upoznat, dala bi sve na svijetu za njega, i to ne govorim samo zato kaj mi se svidja, neg je fakat tako. Eto, ak ovo ikad bude citao (a vjerojatno bude, ak ode na Marijin blog, ciju je adresu stavila u poruku na msnu, pa iz linkova na moj), nek bude pozdravljen!
No da, dosta mog jadikovanja, zgubit cu i ovo malo nazovipublike kaj imam, hihi.... Jucer smo ja i moja voljena bubica (citaj: Marija
) bile na Salati, isle smo se klizat, i znate kaj? Znamo se klizat!! Malo, jebiga, nespretno, al ipak! Kak smo jednu curu ocesale, lol
Nakon toga smo otisle u, kak bi ona rekla, MekDrek, i nasopale se ko svinje
, cerile se bez prestanka
! Sat i po smo tam sjedile i nekaj se zajebavale... Onda je ona dosla na ideju da slika one ljudove kaj su na casama (looooool)
Hahahahahahahahahahahaha.... Trebali ste to vidit.... Ajajaj... I onda smo s trga isle jednu stanicu dvanajsticom, i jednu nazad, ja sam ostala u tramvaju, jer mogu dvanajsticom do doma, tak sam skuzila da mi je njena klizaljka ostala u ruci (ja sam nosila jednu, a ona drugu)... Kak sam se sjurila niz stepenice: Marija! Ostala ti je klizaljka loooooooool
Kak nas je ona zenska u tramvaju pogledala, ajme... Ko da smo ludjakinje, lol..... I tak smo se malo cerile, pa sam ja trcala za novom dvanajsticom, koja na kraju nije bila dvanajstica neg sedamnajstica i tak... Lol... Marija, ic cemo opet, i na klizanje, a i na Jarun se rolat, kad ovaj snijeg malo splasne, ok?
Lol.... Ndobro... Fala na cokoladi, obozavam one sa 60% kakaa pa na vise... Mmmmmmmm
Do citanja... Pozdrav!
12:51 ,
Komentiraj { 14 }
Print
?
Sretan Bozic svima! I Nova godina isto tako!
S obzirom da nisam pisala od... rrrrrrrr..... dost dugo, no u biti, svi su mi govorili u zadnje vrijeme da sam hrabra ko kaj ja znam kaj...
Rekla sam mu u nedjelju, 23.12. 2007. (joj, taj ce mi datum uvijek ostat u sjecanju) prek msna (dok je bil oflajn) rekla da mi se svidja. Tj. doslovno sam prekopirala onaj jako dugacki komentar kaj mi je Marija ostavila... Doso je 10 min nakon kaj sam mu to sve napisala, i otiso. Pa ponovo doso nakon 10 min, pa otiso. I tak svaki dan. Poludila sam. Ide mi na zivce. Nemrem spavat (djelomicno zbog njega, djelomicno zato kaj me uho boli, probusila sam jos jednu rupicu
). Izivcirana sam. Argh. Necu vise. Sad sam mu maloprije napisala da nek se javi kad dojde na msn, da vise to okoncamo. Ljuta sam. Nisam sposobna za nikaj. Jucer me tata poslo po nekaj u ducan, i kak sam se vracala doma, tak su mi suze dosle na oci, i umjesto na svoj, otisla sam na 12. kat i razbistrila misli. Tak sam htjela izac van i porazgovarat s nekim, al, naravno, nije bilo nikog.... Ma daj. Nesmjem tak. mrzim kad sam ovakva. Nemrem ljude ni nasmijat. Odma su 'onak' kad me vide. To ne volim. Nek govore gluposti, nek me malo nasmiju... P.S. fala mojoj sekici kaj me upravo malo digla iz mrtvih
...
E tako. Sad sam se ispuhala. Sad mogu ic. Sad sam spremna na njegov dolazak. Hih. Nda. Enough. Enough now.
Pozdrav!
12:12 ,
Komentiraj { 9 }
Print
. I opet . I jos jedna .
Blah... Ovo nebu bil jedan pametan post, a kamoli dubokouman... S obzirom da sam sad maloprije ostavila Marijici komentar, dosla sam na ideju da i ja napisem makar jednu tockicu. Cini mi se da bum napisala malo vise tih tockica... Znam da je onaj maloprijasnji post bio dozlaboga depresivan, al da se zna, to me bilo puklo taj dan, inace nisam tak
(kazem, tak). Nazalost, za 2 dana ce nam skola zavrsit
kak cu umrijet od dosade prek praznika, vec vidim... Smrc, nemam koga za gledat prek praznika... I da, Laurica, ak citas ovo, znaj da bumo ja i Marija svratile do tebe jedan dan pod praznicima, s obzirom da te nebumo vidle ni ovaj al ni onaj prvi tjedan u 2. polugodistu... Brzo nam ozdravi!!
Nekaj sam nasla na internetu, jednu pricicu, ko zna ko je to napiso, al nema veze, bum ju ja objavila. Mislim, za mene je istinita...
Ima riječi koje se ne mogu izgovoriti
Uvijek, uvijek ima riječi koje se ne mogu izgovoriti. Uvijek ih nešto drži u nama i ne pušta ih. Kada nekoga volimo i kad nam je stalo do njega, htjeli bismo mu nešto reći, pitati ga, ali nam srce ne dopušta
Istina, mi od 13-14 godina još smo i premladi za ljubav i ne znamo što ona točno znači, što nam hoće reći. Mi znamo da nešto osjećamo prema toj osobi, da nas neka toplina veže za njih i da osjetimo leptiriće i trbuhu kada prođu pokraj nas. To mi zovemo ljubav, ali mi još i ne znamo što je to, mi smo jednostavno jako zaljubljeni, ali ne volimo, makar mi tvrdimo da znamo što je ljubav, da volimo.
Ljubav više ne ono što je nekad bila. Sada se već i kupuje i prodaje. Bojimo se voljenoj osobi reći što osjećamo jer mislimo da će nas zamrziti i ismijavati. Pa zar je grijeh nekoga voljeti?! I poslije tog 'kakti' govora se bojimo prići toj osobi i pogledati je u oči. Pa to je sramota. Svi se srame svoje ljubavi. A s druge strane, nitko to ne shvaća ozbiljno.
Pa zamislite kako je teško ulaziti u nečiji život potajno. Da taj netko koga volimo ni ne zna da ga volimo i da mu se hoćemo približiti. Uvijek čekamo da taj 'netko' napravi prvi korak. Pa kako će ga napraviti kad ni sam/a ne zna što osjećamo prema njemu? Vjerujte mi, najteže je kad od frenda/ice čujete da vas osoba koju neizmjerno volite da biste i život dali za nju mrzi... Da okolo priča kako ste joj zagorčali život, da vas ne podnosi, i to bez ikakvog razloga. Ne poznaje vas. Mrzi vas zato što je/ga volite?! Ne? Da? Ne znamo. Uvijek od drugih pokušavamo doznati odgovore na neka pitanja, a sami ih se bojimo potražiti. Bojimo se, da, bojimo se. Bojimo se istine!
Evo, da se vratim malo na početak, na onaj dio kada se bojimo nekome reći da ga volimo. Uvijek to odgađamo, a možda će baš taj dan kad skupimo hrabrosti biti prekasno. Možda baš taj dan kada skupimo hrabrosti ta osoba smrtno strada, pogine. A i neće znati što osjećamo prema njoj, da je umrla ne znajući da je voljena svim našim srcem. Ne znamo što propuštamo.
Jedan je život i probajmo ga iskoristiti najbolje što možemo. Ono što se dogodilo, više se nikada neće vratiti. Ono što je izgubilo, nestalo, neće se naći ako se ne potrudimo. Nikakva ljubav nije zabranjena, nitko nam ne brani da volimo. A kad pokušavamo nekoga preboljeti, moramo ga zaboraviti kako god to teško bilo jer život ide dalje i ne čeka nas.
Hah, ak ste se pronaasli, sam se javite...
I jos nekaj sam bila nasla... Sam ga moram nac... Pa bum ga zakeljila tu.... ......... ........... ........... .......... ............ ... ........... ......... ........................... ........... No? ............. ............... .................... ..................... ............... Aha, evo ga:
1. Ako ste previše otvorenog uma, ispast će vam mozak.
2. Ne brinite se oko toga što ljudi misle, oni to rijetko rade.
3. Odlazak u crkvu ne čini vas kršćaninom. Isto kao što stajanjem u garaži ne postajete auto.
4. Nisu traperice to što vam guzu čini debelom.
5. Umjetna inteligencija se ne može suprotstaviti prirodnoj gluposti.
6. Moja ideja pospremanja je prijeći sobu pogledom.
7. Nijedan dokaz ne podupire tezu da je život ozbiljan.
8. Lakše je dobiti oprost nego dopuštenje.
9. Za svaku akciju postoji jednak i suprotan vladin program.
10. Ako sličite na svoju sliku iz putovnice, vjerojatno vam treba putovanje.
11. Računi putuju poštom dva puta brže od doznaka.
12. Savjest je ono što boli kad se svi ostali dijelovi osjećaju izvrsno.
13. Jedi zdravo, budi čio, umri u svakom slučaju.
14. Muškarci su sa Zemlje. Žene su sa Zemlje. Pomirite se s time.
15. Nikoga nisu nikad ustrijelili dok je prao suđe.
16. Izbalansiranu dijetu čini po jedan kolač u svakoj ruci.
17. Srednja dob je kad širina uma i uskost struka zamijene mjesta.
18. Propuštene prilike su uvijek bolje od onih ostvarenih.
19. Stara krama je ono što ste godinama čuvali i bacili tri tjedna prije nego što vam je zatrebalo.
20. Uvijek postoji jedna budala više nego što ste računali.
21. Iskustvo je predivna stvar. Omogućava vam da prepoznate grešku kad ju ponovite.
22. Baš kad uspijete spojiti kraj s krajem, oni ih rašire.
23. Ne teži više od svog frižidera.
24. Netko tko razmišlja logično lijepi je kontrast stvarnom životu.
25. Ako morate birati između dva zla, odaberite ono koje još niste probali.
Hah.. Iako ovo moje nije tak smjesno ko Marijino (sto vam definitivno preporucam da si procitate, umrijet cete od smjeha
)...
Vjerujem da bi ova slikica vjerno docarala Marijin post =)
Ah, sve za danas... Pozdrav!
16:18 ,
Komentiraj { 19 }
Print
Ja? Hmm..... Ma da, ja.
Neznam kak da pocnem, skroz mi nije lijepo.... Mislim da bum ovo sad bila ja.... Ne tice se mene samo, neg u nekim (zapravo, kad malo bolje razmislim, skoro svim) trenucima, i njega. Krenut cu sa citatom (tj. citirat cu sama sebe):
zasto vise s tobom ne pricam kao inace? non-stop te pogledavam, al neznam sto bi ti rekla, povukla sam se, a neznam to promijenit... Sad da to objasnim... Hm... to bu bilo malo teze.. Al bum probala. Znaci ovak: mislim, bili smo si super frendovi, i druzili se, i zezali, i zbijali sale, i sve kaj ide uz to, ali... Prije par tjedana na msn-u poruka mi je glasila nes u stilu: bubac, imas li curu? jer bi vrlo rado bila tvoja... Nekaj u tom stilu, no u biti: zamolila sam jednu frendicu (tocnije, Mariju) da ga malo, ne?, ispita, da vidi dal ima curu.. I reko je da nema (ko sto sam napisala u proslom postu). Onda je on pito ono ko je to, jel iz raz (rekla je da nije) i na kraju iz skole (to je rekla da je (Marija mislim)). Nakon te situacije, u skoli mi se cini da se sve promijenilo... Nit mi vise pricamo tak ko sto smo nekad, smijemo se salama, al opet to nije to... U jenom trenu mi se cini kao da osjeca isto kao i ja prema njemu, a u drugim nes kao da me smatra samo jednom od cura u razredu, samo jednom prijateljicom... A sam kad se sjetim nastave kad sjedim s njim, i to jos slijedece 4 godine...
Pogledavam ga svako malo, i on mene na trenutke gleda, al ja sam se povukla... To je najgore kaj mi se moze desit s nekim deckom/frendom... Vjerojatno i zna da sam to ja... Pod jednim vjezbama je non stop bil tam negdje oko mene... Mozda mi se samo pricinja... A drugi dan, jedva i bok... Nije mi lijepa ta situacija... Povukla sam se, a neznam to promijenit... Zasto mi se to dogadja? Nekad, u nekim situacijama, se pocnem prenemagat, radit nekaj kaj mi se uopce ne svidja, izvodit gluposti, a u drugim samo znam bit tiho, i nista ne radit... Najljepse mi je gledat ga, i mastat o stvarima koje bi radili da smo zajedno, ali... Tesko ostvarivo. Za sebe znam da nikad necu moc skupit hrabrosti da mu pridjem, cak neznam ni dal bi mu rekla kad bi me eventualno pitao jesam ja ta koja se zanima za njega... Jednostavno neznam. Da li da unistim ovo malo nazoviprijateljstva, i kazem mu da jesam, da sam ja ta koja se raspituje i zanima za njega, ili da jednostavno samo to zadrzim u sebi, i potiho se nadam da ce se nekaj i desit... Iako znam da ovo drugo moze biti puno gore... Bojim se njegove reakcije...
Neznam, nisam pametna... Nemam pojma trenutno o nicemu.. U glavi mi je takva praznina da to nemogu ni smislit.. Neznam ni sto da napravim... Najbolje nista, cekat i nadat se... Iako to nije najbolje rjesenje, al je jedino koje imam...
Sada vas ostavljam... Idem malo razmisljat o svojim djelima i nedjelima koje sam/nisam napravila... I koje bi trebala napravit....
18:27 ,
Komentiraj { 22 }
Print
